Legendarna starina, u pratnji sinova i unuka, pojavio se tačno u podne na Topčiderskom brdu, teškog koraka, uzavrelih emocija i, kao i uvek, britke misli. Dočekan aplauzom prijatelja, saigrača, poštovalaca…
Partizanov „kralj Milutin”, među svim generacijama zaljubljenika u crno–bele večito u superlativu s dovoljnim „Šole”, u svom fudbalskom hramu, na pragu devete životne decenije (poslednjeg dana 2017. puni 80 godina), doživeo je bar delić počasti za sve što je učinio u omiljenom dresu: podno jugoistočne tribine stadiona u Humskoj otvoren je, uz postavljenu info-ploču, teren „Milutin Šoškić”.
– Ovo je mesto Partizanovih beba, gde je ponikla plejada igrača, većina sad na boljem mestu… Ali, treba ih spominjati… – zasijale su setno Šoškiću oči, proključalog vrtloga uspomena.
Predvodnik generacije sa ispisanom najlepšom stranicom u crno-beloj istoriji, finalom Kupa evropskih šampiona s Real Madridom 1966, svakom novom rečenicom razbuktavao je atmosferu uz popularnu „blatušu”:
– Imao sam strah, pročitao sam u novinama da će stadion da bude otuđen. To je, čini mi se, igra koja ne bi smela da se desi.
Blago podignut štap čuvara mreže tima sveta i…
– Svi smo ovde zajedno, da podignemo naš klub na mesto koje zaslužujemo.
Pogled na moderno, veštačkom travom prekriveno igralište bio je signal za paralelu:
– Ovde je drvo gde smo vežbali s Pavlom Opavskim, šipka gde smo imali viseću loptu…
Znak da nekadašnjim asovima Parnog valjka zaigra srce i navru uspomene na mesto gde su od jutra do mraka jurili s „bubamarom”.
– Pozivam verne navijače da u četvrtak protiv Albanaca dostojanstveno pruže podršku. Oni su, svakako, naš najbolji igrač – nije „golman svih golmana” propustio priliku da akcentuje aktuelni momenat, šetajući ruku pod ruku s Vladimirom Stojkovićem.
Zajednička fotografija s naslednicima, u „rukavicama”: Ćurkovićem, Pandurovićem, Pantićem i Stojkovićem i – u znamenitoj „Šoškić lozi”: sinovima i unucima, inicirala je zaključak:
– Hvala na pažnji i što me se sećate, eto, da sam u ovom klubu bio nešto…
Grobari bi se, sigurno, nadovezali: i bićeš, zauvek!
