Nisu to fraze, niti bilo kakvo traženje alibija, jer Miroslav Nikolić, trener Partizana NIS, isto pominje i posle pobeda, kao i posle poraza. Jer, to je prosta činjenica. NJu je ponovio i posle pobede u Bilbau, prve u Evrokupu ove sezone.
– Imam obavezu da forsiram mlade igrače, u kombinaciji sa dvojicom starijih – rekao je Nikolić, dodajući da mnogi njegovi izabranici do sada nisu igrali čak ni ABA ligu, o evropskim mečevima da ne govorimo.
Posebna uloga „starijeg“ u ovoj priči pripada Novici Veličkoviću. Kapitenu i igraču koji je najduže u Partizanu, sa ubedljivo najvećim iskustvom. Igraču koji ima šta da kaže, kada je na terenu ili klupi, u svlačionici.
I čija reč ima težinu. Koga mladi igrači, shvatili smo već da ih u Partizanu ove sezone ima dosta, slušaju. Ali, imaju priliku i da na delu vide kako bi trebalo da nose dres Partizana.
Veličković je početkom drugog poluvremena poveo svoj tim ka preokretu… Ukupno je ubacio 19 poena, imao osam skokova. Delovao je dobro.
Sada u Bilbau je prvi put posle dve utakmice na početku, gostovanja u Skoplju i Baru, imao veću minutažu, odmah i značajan učinak. Zato smo Veličkovića zadržali na tom detalju. O minutaži nije želeo da priča, samo je dodao:
– Ja sam dobro. I kad god i koliko god da igram, trudim se da igram dobro. Nema tu mnogo filozofije.
Vratili smo se mladima. I toj njegovoj ulozi kapitena-učitelja. Da li je nekada bilo toliko mladih igrača u Partizanu, pitamo.
– Verovatno onda kad sam ja bio klinac – kaže Veličković.
Na licu mu je zaigrao osmeh pre nego što je nastavio priču:
– Tako je bilo Dejanu Milojeviću, Dušanu Kecmanu i ostalima, sa mnom. Ovo je neko novo iskustvo za mene i predstavlja mi veliko zadovoljstvo, iako znaju da te iznerviraju… Mada, stvarno je veoma lepa stvar gledati njih tako mlade, koliko god po nekad ne znaju ništa, a onda te opet za tili čas oduševe.
Tekst :Sportski žurnal
