Pobeda je pobeda, i tabela ABA lige na kraju neće pamtiti kako je Partizan došao do nje — upamtiće samo da su crno-beli i dalje maksimalni posle sedam kola. Ali ono što je ekipa Đoana Penjaroje radila prvih dvadeset minuta protiv Studentskog centra upravo je vrsta pristupa koja se u sredu, protiv Baskonije, kažnjava bez milosti. Skoro pedeset primljenih poena od ekipe koja je daleko ispod crno-belih po budžetu, rosteru i iskustvu nije slučajnost jedne večeri. To je signal, i trener to zna. Konačnih 92:80 može da deluje komotno kad se gleda samo rezultat, ali svako ko je gledao meč zna da komforu nije bilo tragova sve do poslednjih pet minuta.
Prvo poluvreme koje Partizan ne sme da ponovi protiv Baskonije
Podgoričani su ušli u halu bez respekta koji bi im neki drugi gost možda pokazao, i to je bilo vidljivo od prvog poseda. Antonio Jordano je rastrčao napad gostiju, dvocifrena razlika je stigla pre nego što je Partizan uopšte pronašao ritam, a odbrana crno-belih je delovala kao da je još uvek u svlačionici. Konsolidacija je dolazila u talasima — serija trojki, prilazak na dva poseda, pa onda nova pasivnost i gost se opet rastrči.
Na velikom odmoru, Studentski centar je imao plus pet. To nije brojka koja se stiže protiv Baskonije posle istog scenarija.
Šut sa distance spasao Partizan kada je zapretila sramota
Ono što je Partizan održalo iznad vode — pa i konačno odnelo pobedu — bio je šut sa distance. Itan Tompson je svojim trojkama praktično držao ekipu u meču kada je sve pretilo da se raspadne, Robert Franks je u završnici bio taj koji je slomio otpor Podgoričana, a Alesandro Pajola je svojim ulaskom podigao defanzivni intenzitet na nivo koji je trebalo da bude tu od starta.
Posle četiri decenije praćenja Partizanove košarke, naučio sam da pobede koje dođu preko “vrućih ruku” sa distance u završnici zvuče sjajno u novinama, ali ostavljaju gorak ukus trenerima. Šut je najnepouzdanija valuta u košarci. Večeras je proradio. Sutra ne mora.
Studentski centar kažnjavao Partizanovu mlaku odbranu u reketu
Problem sa centarskom pozicijom — koji Penjaroja nosi otkako je sastav prepolovljen povredama — bio je vidljiv u svakom ofanzivnom skoku gostiju. Džejri Dejvis sa 17 poena bio je najefikasniji igrač meča, Uskoković sa 16 je dodao svoje, a crno-beli dugo nisu imali odgovor na agresivnost u reketu. Komunikacija u defanzivi je nestajala u ključnim momentima, a nejednak sudijski kriterijum dodatno je komplikovao stvari.
Ipak, kada se pogleda ko je šta dao — Franks 16, Tompson 13, Rivs 11, Tanasković 10, Stivens 7, Lovernj 8 — vidi se da je kvalitet bio raspoređen po celoj rotaciji. Problem nije bio talenat. Problem je bio pristup.
Šta Partizanova pobeda nad SC Derbijem govori pred Evroligu
U sredu stiže Baskonija, a to nije ekipa koja prašta kakav-takav pristup. Baski će kazniti svaki ofanzivni skok koji nije uhvaćen, svaku propuštenu rotaciju, svaki šut koji dobiju bez pritiska. Ono što je protiv Studentskog centra bio “neprijatan prvi deo” — sa Baskonijom se zove katastrofa pre velikog odmora.
Penjaroja ima dva dana da ekipi utuvi u glavu da individualni kvalitet ne može da pokrije kolektivne propuste protiv evroligaškog rivala. Pobeda jeste upisana, maksimalan učinak u ABA ligi jeste zadržan — ali oprez koji je trener zasigurno osetio u svlačionici nije nešto što može da se ignoriše do srede.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
