Na sajtu Volimpartizan.rs možete ponovo čitati najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način naša saradnica pokušaće da dočara predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Autor teksta: Marija Andrić
Oktobarsko jutro nad Beogradom. Nebo nisko, oblaci teški, a grad kao da je ustao ranije nego obično, svestan da ga čeka dan koji neće stati u jedan novinski naslov. Na Slaviji se sprema veliki skup, na Novom Beogradu u Hali sportova jedan drugi, a između njih, negde u saobraćajnom kolapsu koji ni najveći optimisti ne mogu nazvati iznenađenjem, mirno uglavnom nepomična Beogradska arena. Tu večeras igra Partizan, i to protiv Zvezde.
Mada, posle svega što nam se poslednjih nedelja dogodilo, čovek bi mogao da pomisli da je i kalendar Evrolige odlučio da se uključi u predizbornu kampanju. Jer Partizan je, baš kao i ova zemlja, sezonu počeo velikim obećanjima. Tri pobede, tri evropska grada i jedna prilično opasna pojava – nada. Milano, Pariz i Minhen vratili su nam osmeh i onu staru, gotovo zaboravljenu naviku da utakmicu gledamo bez aparata za merenje pritiska.
A onda su došli Real, Panatinaikos i Fenerbahče. Tri poraza. Igra koja je odjednom počela da liči na prošlogodišnju, sa svim njenim nedovršenim napadima, izgubljenim loptama i kolektivnim trenucima u kojima pet ljudi na parketu izgleda kao da su se upoznali na parkingu neposredno pred početak utakmice. Nije strašno izgubiti od takvih protivnika. Strašno je kada u tim porazima prepoznaš stare navike za koje si verovao da su ostale u prošloj sezoni.
Penjaroja sada ima teži posao nego posle tri pobede. Tada je trebalo održati euforiju. Sada treba vratiti disciplinu. A u Partizanu je, kao što znamo, uvođenje reda poduhvat koji ponekad traje duže od rekonstrukcije beogradskih ulica. Samo što oaj put trener nema pravo da probije rok. Večeras se igra derbi. Znamo svi da je to jedno brdo a dva univerzuma. Topčidersko brdo je geografski pojam, ali je u srpskoj košarci odavno postalo granica dva načina na koja se doživljava isti sport.
Sa jedne strane Partizan, klub koji svoju istoriju voli da naziva avangardom, ponekad i onda kada bi mu mnogo više koristila obična, dobro organizovana odbrana. Sa druge Crvena zvezda, večiti rival, sa svojim velikim ambicijama, skupim timom i navijačima koji takođe ne prihvataju ništa manje od pobede.
Ove jeseni crveno-beli su posle dva poraza nanizali četiri pobede. Mi smo krenuli obrnutim putem. Kao dva voza koja su krenula sa različitih perona, pa se večeras sreću na istoj stanici. I naravno da se odmah postavlja ono neizbežno pitanje novca.
Zvezdin budžet je već godinama omiljena tema beogradskih košarkaških rasprava. Brojke se pominju sa toliko strasti da bi čovek pomislio da je u pitanju rasprava o državnom budžetu, a ne o tome ko će čuvati protivničkog plejmejkera, ali obzirom da oni i jesu što bi studenti rekli „na budžetu“ države, tema se sama nameće. Možda bi bilo korisno da jednom svi klubovi objave jasne finansijske izveštaje, pa da prestanemo da se bavimo ekonomskom mitologijom. Do tada, jedino što sigurno znamo jeste da novac ne ume da pogodi trojku.
Mada, gledajući kako smo šutirali prethodnih nedelja, ne bi bilo loše da neko pokuša ipak sa nekim manjim apoenima. Uzgred, večeras će i politika i košarka imati svoje tribine. Na Slaviji je najavljen veliki studentski skup, u Hali sportova predizborni miting vladajuće koalicije, a u Areni dvadeset hiljada ljudi koji će pokušati da nadjačaju i jedne i druge. Ruku na srce ovu kućnu žurku u Hali sportova rešćemo do podbacivanja, ali najglasnija pristojna tišina sa Slavije odjeknuće do svakog srca koje još uvekk veruje u prave vrednosti.
Ipak još uvek verujemo da će bar u Areni brojke na kraju biti nesporne. Jer ako nam posle svega još zatreba i košarkaška izborna komisija, ovaj grad će zaista morati da uvede produžetke. Ali ostavimo izborne rezultate onima koji ih budu brojali. Mi večeras imamo svoj ispit.
Penjaroja će morati da pokaže da je naučio lekciju iz Madrida, Atine i Istanbula. Da Partizan ne može zavisiti od jednog raspoloženog igrača, da se odbrana ne igra povremeno i da se samopouzdanje ne vraća saopštenjem za javnost, nego jednim dobrim napadom, pa drugim, pa trećim. Karlik Džons mora ponovo da bude čovek koji organizuje igru, a ne usamljeni spasilac koji nosi čitavu ekipu na leđima. Lamar Stivens treba da unese onu čvrstinu zbog koje protivnik dva puta razmisli pre nego što krene ka košu, a Nikola Tanasković, kome će ovo biti poseban derbi, ima priliku da pokaže da se povratak u Partizan ne meri samo potpisom na ugovoru. I možda baš tu leži naša šansa. Ne u jednom velikom imenu, nego u petorici koji će konačno delovati kao celina.
Zvezda dolazi sa četiri pobede zaredom i razlogom da veruje u sebe. Ibon Navaro je pronašao ritam, njegova ekipa igra čvrsto i organizovano, a to je upravo ono što nam je u poslednja tri kola nedostajalo. Ali derbi ima jednu divnu osobinu. Ne zanima ga šta si radio prošle nedelje. Ne zanima ga koliko si koštao. Ne zanima ga ko ti je predsednik, koliko imaš pratilaca i šta piše u poslednjem saopštenju. Kada sudija podbaci loptu, svi dobiju istih četrdeset minuta.
I tu se, konačno, dolazi do onoga što je najvažnije. Izbora. Ne onog koji će se u nedelju obaviti na biračkim mestima. To je odluka svakog građanina i njegove savesti. Nego onog koji Partizan mora da napravi večeras. Da li ćemo ponovo izabrati nervozu, izgovore i stare greške ili ćemo izabrati odbranu, borbu i poverenje u čoveka pored sebe? Da li ćemo posle tri poraza početi da tražimo novog spasioca ili ćemo dozvoliti ovim momcima da sami postanu ekipa?
Jer navijači Partizana su svoj ispit odavno položili. Oni dolaze i kada pobeđujemo i kada gubimo. Kupuju karte i kada je tim u formi i kada liči na nedovršen građevinski projekat. Putuju hiljadama kilometara, vraćaju se bez glasa, a već sutradan pitaju kada je sledeća utakmica. Možda je vreme da i igrači polože svoj. I da to urade pred pravom i jedinom komisijom. Jer večeras će Beograd biti pun ljudi koji imaju različite razloge da izađu iz kuće. Neki će tražiti odgovore na ulici. Neki će ih tražiti u političkim govorima. A mi ćemo ih tražiti na parketu. U tome jeste sva lepota ovog neobičnog oktobarskog dana: toliko različitih glasova, a svako od njih želi da se čuje.
Partizanov glas večeras mora da bude jasan. Ne tražimo čudo. Ne tražimo savršenu košarku. Ne tražimo ni da jedna pobeda izbriše tri poraza. Tražimo da vidimo tim koji zna čiji dres nosi i zbog koga se bori. Jer u nedelju će Srbija birati svoju budućnost. A večeras Partizan bira kakvu budućnost želi da ima.
Momci, izbor je vaš. Srce je naše. A pobeda neka bude zajednička.
Autor: MARIJA ANDRIĆ
