Nema šta da se ulepšava. Partizan je u petom kolu Evrolige izgubio od Panatinaikosa 55:72 i to je rezultat koji verno opisuje ono što se videlo na parketu Beogradske arene. Željko Obradović se vratio pred „Grobare” i doveo tim koji je u ovom trenutku, čini se, najbolji u Evropi. Crno-beli su imali dobar prvi i poslednji kvartal, između su se ugasili, a tabela sada pokazuje tri pobede i dva poraza.
Prva četvrtina u kojoj je Partizan izgledao kao svoj
Uvod je bio sve ono što se od crno-belih očekivalo pred ovakvim rivalom. Tvrda igra, Kaverijus Hejs i Nikola Tanasković su zatvorili reket i neutralisali ono što je na papiru bila najveća prednost Atinjana. Itan Tompson je trojkom digao Arenu, Džeršon Jabusele je vidno osećao pritisak tribina i poseban doček, a Partizan je držao prednost gotovo do same sirene prvog kvartala.
Problem je što je taj Partizan trajao svega deset minuta. Lesorov nesvojstven šut sa poludistance na kraju prve četvrtine bio je mali signal da gosti počinju da pronalaze svoje rešenje, iako semafor još nije pokazivao problem.
Lične greške koje su pojele plan Penjaroje
Druga četvrtina je donela ono što je presudilo utisak večeri. Tanasković je rano ušao u problem sa faulovima, a onda je i Alesandro Pajola brzo stigao do treće lične greške, deo odluka bio je u najmanju ruku diskutabilan, ali rezultat je bio jasan: rotacija koju je Žoan Penjaroja planirao prestala je da postoji.
Karlik Džons je pokušavao da drži korak, Lamar Stivens je ubacio bitnu trojku, bilo je dobrih poteza i od Tonjea Džekirija, ali kada je Najdžel Hejs Dejvis počeo da se razigrava, Panatinaikos je u par minuta pretvorio prednost od dva poena u sedam razlike pred veliki odmor. 28:35 na poluvremenu zvučalo je kao rezultat utakmice koja je još otvorena. Nije bila.
Serija 13:0 koja je sve rešila
Treća četvrtina je bila ono što Partizan ne sme sebi da dozvoli protiv ekipe ovog kalibra. Jabusele je trojkom otvorio prvi dvocifren minus, usledile su serijske trojke Zelenih, a serija 13:0 je stigla pre nego što je iko u Areni mogao da je zaustavi. Partizanov napad u tom periodu nije postojao: šut sa distance se nije lepio, lopta je u nekoliko navrata „volšebno” izlazila iz koša, a onda su sledili novi udarci gostiju.
Hejs Dejvis je završio sa 14 poena i izgledao kao igrač kome je sve bilo lako. Jabusele je ušao u „treš-tok” sa tribinama, Karlik je besneo zbog sudijskog kriterijuma koji mu nije dao vazduha ni za pokušaj da se razigra, a na kraju trećeg kvartala razlika je bila dvadeset poena. U tom momentu meč je bio gotov.
Poslednja četvrtina kao kozmetika
Trgnuli su se crno-beli u poslednjih deset minuta, Luka Vildoza i Stivens su smanjili na minus 14, u jednom posedu su imali tri ofanzivna skoka i tri šanse za trojku i nijednu nisu iskoristili. Branko Badio je sa druge strane kaznio šutem spolja i to je bio kraj svake nade. Panatinaikos je sačuvao maksimalan skor u takmičenju, Partizan je završio sa deset poena Kaverijusa Hejsa kao najboljeg strelca i prosekom koji se neće često pokazivati u statistici ove sezone.
Nema potrebe za panikom, ali ni za traženjem opravdanja. Panatinaikos je sada očigledno kalibar iznad većine Evrope, i poraz od njega nije uvreda. Uvreda bi bila da se iz ovog meča ne izvuče ništa osim rečenice „bili su jači”. Partizan je ovde video gde mu puca sistem kada mu iz rotacije ispadnu dva igrača, i koliko brzo napad može da se zaledi kada šut spolja ne krene. To su stvari koje će se vraćati i protiv manje jakih rivala. Zato je ovaj poraz, iako očekivan po imenu protivnika, informacija koju Humska mora da shvati ozbiljno.
