Partizan pobedio Novi Pazar zahvaljujući rezervistima, ali pitanja ostaju jača od gola

Partizan je savladao Novi Pazar rezultatom 1:0 u pretposlednjem meču 11. kola Mozzart Bet Superlige, ali ova pobeda nije dala odgovore — samo je kupila vreme. Gol Žea u završnici utakmice, posle asistencije Nikole Čumića, doneo je tri boda koja crno-beli i te kako trebaju. Međutim, način na koji je Partizan stigao do njih govori mnogo više od samog rezultata. Gosti iz Raške su na Humskoj izgledali kao tim koji zna šta hoće. Domaćin je, u najvećem delu meča, delovao kao da to tek pokušava da smisli.

Klupa rešila ono što prvi tim nije mogao

Saša Ilić je posegnuo za rezervistima kada je postalo jasno da startna postava nema ni ritam ni ideju. Najpre je Milan Aleksić uneo svežinu, a onda su Že, Bogdan Kostić i Čumić završili posao. Čumić je odmah po ulasku pogodio stativu, a onda iz auta Samsona pronašao način da ubaci loptu u šesnaesterac, gde je Že nadmudrio Stefana Melentijevića i glavom poslao loptu u mrežu.

Taj gol je bio uzdah olakšanja. Ali problem je u tome što uzdah olakšanja ne bi ni bio potreban da je Partizanov prvi tim pokazao minimum organizacije u prethodnih sat vremena igre.

Prvi deo koji je navijačima teško pao

Partizan je u prvom poluvremenu izgledao kao ekipa koja je prespavala tronedeljnu reprezentativnu pauzu. Broj pasova unazad merio se stotinama, ne desetinama. Lopta je kružila bez cilja, kretnje su bile trome, a greške na sredini terena — počevši od Igora Miladinovića — otvarale su prostor koji je Novi Pazar koristio sa zadovoljstvom.

Ibrahima Zubairu je upropastio više akcija nego što ih je stvorio. Aleks Zeković je bio gotovo neprimetan. Jedini svetli trenuci domaćina pre odmora bili su udarac Dembe Seka iz vazduha posle Samsonovog centaršuta — koji je mladi Bogdan Matijašević odbranio — i Simićev pokušaj glavom koji je završio na stativi. Sve ostalo je bilo, blago rečeno, za zaborav.

Novi Pazar odigrao utakmicu kakvu su Grobari želeli od svog tima

Teško je ne primetiti ironiju: ekipa Strahinje Pandurovića je na Humskoj izgledala upravo onako kako Partizanovi navijači žele da njihov tim igra. Autoritativno. Sa planom. Sa jasnom idejom kuda ide lopta i zašto.

Ahmed Hadžimujović je bio izvanredan. Pape Gadio je u dva navrata ozbiljno zapretio — najpre kontra posle Miladinovićeve greške, a zatim kombinacijom sa Ademom Ljajićem, čiji je volej Marko Milošević jedva skrenuo u korner. Ivan Davidović i Togbe su zagušili sredinu terena i nametnuli ritam koji Partizan nije mogao da prati. Što je možda najupečatljivije — Novi Pazar je počeo bez klasičnog špica i bez Fejsala Mulića u startnih jedanaest, a to se uopšte nije osetilo.

Četiri stative na utakmici — po dve na svakoj strani — dovoljno govore o tome koliko je meč mogao da ode u drugom pravcu. Mulić je u trećem minutu nadoknade iz slobodnog udarca pogodio stativu, Dikson je propustio dve velike prilike, a Gadio još jednu. Novi Pazar je zaslužio bod. To ne treba kriti iza Partizanove potrebe za bodovima.

Jurčević se vratio, Sek ostavio gorak utisak u nadoknadi

U moru problema, jedna pozitivna slika: Mario Jurčević je posle godinu dana pauze ponovo kročio na teren. Njegov prodor je stvorio veliku šansu koju Partizan nije iskoristio, ali samo prisustvo oporavljenog igrača daje Iliću opciju koja mu je očajnički potrebna.

Na drugoj strani te slike stoji Demba Sek. Senegalac je u nadoknadi imao priliku da postavi konačnih 2:0, ali neozbiljnost u toj situaciji bila je teško objašnjiva. Jedna stvar je promašiti, druga je ne shvatiti ozbiljno momenat u kom se tim nalazi.

Pobeda koja donosi san, ali ne rešava nesanicu

Partizan može mirno da spava ove nedelje. To je istina, i ne treba je umanjivati. Tri boda su tri boda, Že je ušao i uradio posao, a Ilić je dokazao da ume da reaguje kada plan A ne funkcioniše.

Ali ova utakmica je takođe pokazala koliko je plan A daleko od onoga što bi trebalo da bude. Partizan je na svom terenu bio inferiorniji u organizaciji igre od Novog Pazara. Startna postava nije ponudila gotovo ništa. Da su gosti bili precizniji u završnici — a imali su za to prilika napretek — priča bi bila potpuno drugačija.

Zato ova pobeda vredi, ali niko ne bi trebalo da pusti da jedna dobra izmena i jedan dobar trzaj glavom prikriju ono što je trajalo sedamdesetminutnog mučenja pre toga. Partizan je i dalje u opasnoj zoni. Klupa ga je izvukla. Pitanje je koliko puta to može da bude dovoljno.