Partizan večeras od 20 časova u „Aleksandru Nikoliću“ igra utakmicu koja po papiru ne bi smela da nosi previše nepoznanica, ali po trenutku u kojem dolazi nosi više zamki nego što rezultatska razlika između crno-belih i Beča sugeriše. Posle teškog gostovanja u Madridu i poraza od Reala u Evroligi, ekipa Đoana Penjaroje vraća se na regionalni teren sa jasnim zadatkom – pobediti, poštedeti nosioce i izaći iz dvorane bez novih problema. Sve to u atmosferi u kojoj se, iskreno, već priča samo o utorku.
Beč u Pioniru kao obaveza koja mora da bude odrađena, ne proslavljena
Uloga favorita je kristalno jasna i nema potrebe da se oko toga previše troše reči. Partizan je u svakom košarkaškom parametru ispred Beča, i jedini scenario u kojem bi ovo veče postalo tema jeste scenario koji niko u klubu ne želi da gleda – labav pristup, potcenjivanje, nervozna igra i nepotrebna potrošnja Karlika Džonsa ili nekog drugog nosioca.
Zato se od ekipe traži zrelost koja se u ovom delu sezone ne podrazumeva uvek: ozbiljnost bez pritiska, koncentracija bez prevelikog pražnjenja i trijumf koji neće doneti nove probleme. Ovaj tip utakmica obično se dobija bez previše uzbuđenja. Problem je kada se dobije na način koji otvori pitanja.
Penjaroja i rotacija koja mora da pogura ulogu drugog plana
Za Penjaroju je ovo pre svega zadatak rotacije. Teško je zamisliti scenario u kom Džons dobija veliku minutažu, i to ima smisla – on je u četiri kola Evrolige već doneo tri pobede, i ovakvi mečevi služe upravo tome da se njegovo gorivo sačuva za utorak.
Zato pažnja ide na drugi plan. Kajl Olman i Luka Vildoza su igrači kojima ovakve utakmice treba da posluže kao mehanizam za ulazak u ritam, a Itan Tompson je protiv Mege i Reala pokazao da je krenuo da hvata zalet. Ako Partizan večeras uspe da iz tog dela ekipe izvuče minute koji nose samopouzdanje, biće to veća korist od same rezultatske razlike. Beč je u ovoj priči više poligon nego protivnik.
Humska i Arena – dva veoma različita naboja u razmaku od tri dana
Realno je da fokus kompletne sportske javnosti već danas drži utorak. Povratak Željka Obradovića pred navijače Partizana je događaj koji ne treba posebno uvoditi – prvi put se u Areni pojavljuje otkako je u novembru prošle godine napustio klupu crno-belih, a sa njim dolaze i Matijas Lesor i Isak Bonga, imena koja su do juče bila deo Grobarskog repertoara pesama.
Panatinaikos u Beograd stiže kao najozbiljnija verzija sebe – 4-0 u Evroligi, sa trenerom koji zna svaki ćošak Arene i sa igračima koji znaju kako izgleda Partizanova svlačionica. Takva kombinacija unapred garantuje naboj koji je u evropskoj košarci redak i koji sam po sebi menja težinu meča. Nema potrebe praviti dramu – ona je već tu, bez ikakvog podsticanja.
Jedan posao večeras, drugi u utorak – i oni se ne smeju mešati
Upravo zato je večerašnji meč u Pioniru koristan test profesionalizma. Lako je igrati utakmicu kada vam je glava već tri dana u budućnosti, teže je ne dozvoliti da to pokaže na parketu. Ako Partizan uspe da odradi posao sigurno, mirno i bez incidenata, u utorak u Arenu ulazi u punom sastavu i sa pozitivnim nabojem. Ako napravi suprotno, Panatinaikos neće čekati da ispravlja tuđe greške.
Beč je obaveza. Panatinaikos je priča. Ali bez prve, druga postaje mnogo teža nego što već jeste.
