Željko zaslužuje aplauz kakav nijedan drugi protivnički trener nikada neće dobiti u Areni, i to je činjenica koju treba izgovoriti glasno pre nego što zazvoni zvono za početak. A onda, čim lopta krene — sentiment mora da ćuti. Tih 40 minuta u utorak nije prostor za emocije. To je prostor za Partizan protiv Panatinaikosa, i ko god misli da je ovo kontradiktorno, nikada nije razumeo šta nas je Željko decenijama učio.
Zašto Željkov povratak u Arenu nije običan povratak
Ovo nije samo još jedan protivnički trener koji dolazi u Beograd. Ovo je čovek koji nam je 1992. u Istanbulu podario ono što generacije navijača Partizana nose kao najdublju tačku svog košarkaškog života. Čovek koji je, uzgred, i najtrofejniji trener u istoriji Evrolige. Kad takav neko uđe u Arenu, ne možeš se praviti da je to isto kao kad dolazi bilo ko drugi.
Naučio sam odavno na tribinama da postoji razlika između poštovanja i sentimentalnosti. Poštovanje je ono što pokažeš kad ustaneš i aplaudiraš dok se njegovo ime pojavi na zvučniku. Sentimentalnost je ono što te može koštati fokusa dok traje utakmica.
Šta Željko sam poručuje posle Promiteasa
Pogledajte šta je rekao posle pobede nad Promiteasom. “Povratak u Beograd nije ono što je najvažnije, već ekipa. Trudimo se da se pripremimo na najbolji mogući način.”
Ovo nije fraza. Ovo je lekcija. Čovek koji ima više emotivnih razloga da misli o Beogradu nego iko od nas — jer njegova istorija ovde je dublja od naše — eksplicitno pomera fokus na posao. Ako on to može sa svoje strane, moramo i mi sa svoje.
A onda je dodao i ovo o samoj utakmici: “Igrali smo ozbiljno tokom velikog dela utakmice. U odbrani smo bili na potrebnom nivou, dok u napadu nismo bili toliko dobri.” Ovo je Željko kakvog poznajemo — pobeda u džepu, ali već traži gde škripi. Ta njegova sposobnost da ne dozvoli timu da se opusti je razlog zbog kog je on Željko. I razlog zbog kog ćemo u utorak imati najteži mogući zadatak.
Kako Partizan može da iskoristi Panatinaikosov nedostatak u napadu
Ako je Željko sam rekao da napad nije bio na nivou, to je jedini otvor koji njegova ekipa pokazuje. Partizan mora da forsira Panatinaikos u pozicionu igru, da ih tera da svaki napad grade od nule, da im ne poklanja laku tranziciju. To je ono što znamo i što možemo da kontrolišemo.
Ali budimo iskreni — Željko nije postao Željko tako što dozvoljava protivnicima da iskoriste njegove slabosti dve utakmice za redom. Ono što je bila mana protiv Promiteasa, u Areni će verovatno biti ispravljeno. Zato se Partizan ne sme oslanjati na njihove greške. Mora da nametne svoje.
Zašto 40 minuta u Areni nema mesta za sentiment
Dočekujemo ga kao legendu. To je obaveza. Istanbul 1992 nije stvar koja se zaboravlja, i svako ko bi mu u Areni okrenuo leđa ili zviždao — nije razumeo ništa o tome šta znači biti navijač Partizana. On je deo nas, čak i kad sedi na suprotnoj klupi.
Ali kad se čuje sudijski zvižduk za početak, njegov dres je zelen. Njegov zadatak je da pobedi Partizan. Naš zadatak je da to ne dozvolimo. I to nije izdaja sentimenta — to je upravo ono što sentiment od nas traži. Pravi poštovanje prema Željku je da protiv njegove ekipe damo sve. Jer on ne poštuje polovične protivnike. Nikada nije.
Posle utakmice? Opet je naša legenda. Posle utakmice ćemo pričati o Istanbulu, o onome što je značio Partizanu, o svemu. Ali u tih 40 minuta — ništa. Samo Partizan.
Šta Partizan može da izvuče iz ovog derbija bez obzira na rezultat
Ovo nije utakmica koja definiše sezonu, ni za Partizan ni za Panatinaikos. Ali je utakmica koja može mnogo da pokaže. Da li ekipa može da se nosi sa pritiskom koji donosi Arena u ovakvim prilikama? Da li može da igra svoju igru protiv tima koji vodi najbolji trener na svetu? To su pitanja koja ćemo dobiti odgovore u utorak uveče.
I bez obzira na ishod, nešto će ostati konstantno: Željko je naš. Bio, jeste, biće. Samo tih 40 minuta pozajmljuje se nekom drugom.
Nešto me kopka od kad sam seo da napišem ovo, i ne mogu da razrešim: da li ćemo kao Arena uspeti da pogodimo pravu meru? Dovoljno glasan aplauz da zna da ga nismo zaboravili, dovoljno čvrsta podrška našima da zna da nas nije uspavao sentiment. To je najtanja linija koju Arena godinama hoda. Navijači koji su bili na tribinama kad su se vraćali drugi veliki — vi takođe znate kako to izgleda. Da li verujete da ćemo pogoditi balans?
Kako god, on ostaje moja legenda ali u utorak ne želim tih 40 minuta da mislim o bilo čemu osim o pobedi našeg i njegovog Partizana
