Jaramaz nije zaboravio Partizan: trojka Cedevita Olimpiji ostaje njegova najdraža uspomena

Ognjen Jaramaz je karijeru nastavio u Lietkabelisu, pod palicom Nenada Čanka, i start sezone 2026/2027 mu je bolji od svake najave. U prva dva meča pogodio je dve trojke za pobedu i odmah se predstavio novim navijačima na način na koji se igrači obično predstavljaju tek posle nekoliko meseci. Ipak, u razgovoru za Meridian Sport, bivši bek Partizana nije bežao od onoga što mu se čita između redova: najlepše stvari u karijeri još uvek su vezane za crno-belu majicu, i to ne po inerciji, nego po konkretnim razlozima.

Litvanski start koji ima više od dve trojke

Dve pobedonosne trojke u prva dva kola zvuče kao marketinški potez, ali u Jaramazovom slučaju su više od toga. On sam kaže da se nakon šest utakmica oseća „baš lepo“ i u timu i na terenu, i da je razgovor sa Čankom pre dolaska bio presudan jer je dobio jasnu sliku o ulozi.

To je detalj koji vredi podvući. Jaramaz je igrač koji je u karijeri više puta bio u situaciji da se bori za minute, pa je i sam priznao da nijednom sportisti nije drago kada misli da može više, a nema prostor. Lietkabelis mu je ponudio okvir u kojem može da bude ono što je i u Partizanu znao da bude kada mu se verovalo: bek koji preuzima loptu kada treba da se završi posao.

Partizan koji se pamti po igri, a ne po nostalgiji

Kada nabraja najlepše periode u karijeri, Jaramaz prvo pominje Partizan pred koronu, pa Trinkijerija i Šćepanovića. Ne kao floskulu, nego sa konkretnim razlogom:

„Em sam uživao, em smo lepo igrali, em sam bio dvojka, imao kontinuitet…“

To je redosled koji nije slučajan. Uloga, kontinuitet, dobra igra. Iste tri reči koje danas pominje i u kontekstu Lietkabelisa. Teško je ne primetiti obrazac: Jaramaz najbolje funkcioniše kada tačno zna šta se od njega traži, a ne kada se njegova pozicija redefiniše iz nedelje u nedelju.

Partizan je tada bio klub koji mu je dao i prostor i poverenje, i upravo zato ta sezona i dalje živi u njegovim izjavama, iako je u međuvremenu prošao kroz Bajern, Megu, Smederevo i reprezentativne cikluse pod Pešićem i Alimpijevićem.

Trojka Olimpiji kao mala lična relikvija

Jedan detalj iz razgovora je verovatno i najtopliji za crno-belu publiku. Jaramaz je bez okolišanja rekao da mu je trojka protiv Cedevita Olimpije – u onoj ludoj, prekinutoj koronskoj sezoni – jedna od najdražih uspomena u karijeri.

„Rado se setim s vremena na vreme, kad neko objavi tu trojku, pa vidim…“

Ta rečenica je mala, ali važna. Igrač koji je u međuvremenu igrao Evroligu, Evrokup i reprezentativne kvalifikacije, kao najdražu uspomenu bira šut u dresu Partizana, u sezoni koja formalno nije ni dovedena do kraja. To je ona vrsta emotivne mere koja se ne kupuje PR tekstovima.

Šta ovaj intervju govori o Jaramazu danas

Lietkabelis nije destinacija koja prvo pada na pamet kada se priča o vrhu evropske košarke, ali za Jaramaza u ovom trenutku karijere ima logike. On sam kaže da veruje da bi ovo mogla biti jedna od najboljih sezona u karijeri i, iako je uzorak još uvek mali, prve dve utakmice govore da samopouzdanje nije prazna fraza.

Za navijače Partizana ovde postoje dva nivoa čitanja. Prvi je sportski: Jaramaz je u fazi karijere u kojoj traži mir, ulogu i poverenje, i izgleda da ga je u Litvaniji našao. Drugi je emotivan: igrač koji je bio deo jednog od simpatičnijih poglavlja novijeg Partizana i dalje tu sezonu nosi kao referencu, a trojku Olimpiji kao ličnu uspomenu koju ne izvlači na silu, nego kad je neko podseti.

Nema potrebe da se od ovog intervjua pravi više nego što jeste. To je iskren, odmeren razgovor igrača koji je naučio da ceni okruženje. Ali ima u njemu i jedna tiha poruka: Partizan se pamti kada u njemu dobiješ pravu ulogu. I kada se čoveku dozvoli da pogodi trojku koja ostaje duže od sezone.

Čitav intervju možete pročitati na: Meridian sport