“Tegijeva zona” je kolumna na portalu Basketball Sphere u kojoj će se Vladan Tegeltija baviti svim onim što radi Partizan u toku sezone 2026/2027 s posebnim akcentom na Evroligu.
Tekst u originalu preuzet sa portala Basketballsphere.com:
Razbijen “maler” prvog kola i Lottermosera
Da li se Partizanu po “jutru dan poznaje” ili se “prvi mačići u vodu bacaju” pokazaće vreme.
Sigurno je jedino da je razbijen “maler” neuspeha na evroligaškim premijerama koji traje od 2007. godine, kao i porazi kada sudi Lottermoser.
Za predivnu atmosferu koju je stvorilo 14 hiljada navijača, pristupom, borbenošću i disciplinom u izvršenju zadataka, odužilo se 11 momaka u Penarroyinoj rotaciji, gde su se svi “upisali” još u prvom poluvremenu. Izuzev povređenog Willisa, ostala desetorica su igrala između 11 (Thompson) i 27 minuta (Carlik).
Samo 76 primljenih poena najbolje ilustruje odbranu Partizana koja je “ukrala” 12 lopti, primorala Milaneze da izgube 16. Uz skakačku dominaciju i više asistencija, Partizan je u drugom poluvremenu digao procenat šuta za dva, bio u egalu za tri, imao agresivnost i raznovrsnost, dabl-dabl Carlika Jonesa (20 poena i 10 asistencija), dvocifrene Kevarrius Hayesa i Lamar Stevensa, Nikole Tanaskovića sa najviše skokova, “specijalca” Arijana Lakića punog samopuzdanja iz reprezentacije, koji je odradio posao i na “četvorci” u minijaturama sa Tanaskom na “pet”, te Vildozom, Pajolom i Allmenom spolja.
Kyle Allman je iskoristio minute posle problema sa faulovima Thompsona, kao i Tanasko odsustvo povređenog Willisa, pa su obojica Evrokup igrača, imali dobre evroligaške premijere.
Pajola, Vildoza i Jekiri odradili svoje, Penarroya odlično menjao, raspoređivao i vodio, sakrio sve slabosti svog rostera, a iskoristio benefite. Dobio i “tehničku” , ali i ovacije publike pri ulasku i odlasku sa parketa.
Partizan uprkos osam trojki u prvom poluvremenu nije zadržao dvocifrenu prednost već samo plus šest, ali je utakmicu “prelomio” tek u poslednjem kvartalu kada je Carlik pogađao i asistirao. Prethodno su gosti i izjednačili u 28 minutu, pošto se Gudurić pridružio Pitersu.
Osmesi, zadovoljstvo, pozitiva i energija vratili su se na tribine Arene, na parket, ali i klupu pored terena koja je bodrila saigrače.
Prethodnih godina zbog raznoraznog skandiranja, pesmica ili transparenata, prozivani i pozivani su trener i predsednik da osude. Željko Obradović više nije na klupi, Ostoje nema u Areni, pa se nadam da sada neće krenuti na Penarroyu.
Predstoji jos 37 kola Evrolige, a ABA nije ni počela. Predstoji i “dvokolo” u Parizu, koji je ubedljivo poražen u Atini, gde je lakše očekivati brejk nego u Minhenu, koji je kao gost slavio protiv Hapoela Tel Aviva ili u Madridu, na trećem gostovanju u nizu.
Koncepcija Penarroye se nazire. Prostora za napredak ima. Ostaje da se vidi kako će se priključiti Joffrey Lauvergne, pa Vanja Marinković, kao i jos jedan igrač koji se najavljuje. I kao što reče moj poznanik Neven. “Partizan je napadao 40 minuta. Ili protivnički koš ili protivničke igrače.” Na obe polovine terena poprilično uspešno.
Hemija se polako stvara i između igrača i sa navijačima, ali je prava provera kada ekipa počne da gubi, jer “u dobru je lako dobar biti”…
Tekst: Basketballsphere.com
