Partizan je završio pripremni deo posla onako kako je i trebalo — bez drame, bez zapinjanja i bez čudnih znakova. Pobeda nad Burgom rezultatom 101:77 u meču za treće mesto na turniru „Pavlos Janakopulos“ u Atini nije test koji je preterano opterećivao Đoana Penjaroju, ali je poslužio kao mirna generalna proba u nedelji kada u Beogradu počinje sasvim drugačija priča. Osvajač Evrokupa se u OAKA areni nije približio ozbiljnijem otporu, a crno-beli su sa četiri pobede u šest kontrolnih mečeva zatvorili leto i okrenuli se onome zbog čega ceo ovaj proces i postoji — Evroligi i petku uveče.
Kada je Vildoza uzeo dirigentsku palicu
Prvih deset minuta nije bilo najavljena parada. Burg je nekoliko puta bio ispred, Penjaroja je maksimalno rotirao petorke i pokušavao da vidi ko šta nudi u različitim kombinacijama. Onog trenutka kada se ustalila postava sa Lukom Vildozom kao organizatorom, Partizan je počeo da beži. Argentinac je meč završio sa 18 poena i tri pogođena šuta iz tri pokušaja iza linije 6,75, i deluje kao jedno od pravih prijatnih iznenađenja priprema — ne zbog brojki, nego zbog toga što je preuzeo tempo u trenutku kada je timu tempo najviše nedostajao.
Uz njega, Karlik Džons je odigrao ono što se od njega i očekivalo: minute pod kontrolom, bez naprezanja, a onda momenat u kojem se vidi zašto je on lider ove ekipe. Koš uz zvuk sirene na kraju trećeg kvartala, posle kojeg je odbrana Burga izgledala kao da je „izmešana“, bio je onaj tip poteza koji rešava utakmice bez pravog razloga da budu složene.
Pajolina odbrana i treća deonica koja je zaključala meč
Prava razlika napravljena je u trećoj četvrtini, kada je Partizan dobio period sa 33:13. Nije to bio slučajan udar. Kada je Alesandro Pajola pojačao pritisak na loptu, francuski protivnik je ostao bez rešenja — svaki napad se pretvorio u iznuđen šut ili izgubljenu loptu. Pajolinih šest asistencija najbolje opisuju kako je izgledao njegov uticaj: nije morao da forsira svoje šuteve, jer je organizacija napada tekla sama od sebe čim je odbrana počela da vraća lopte.
Vredi zabeležiti i partiju Tajrika Tompsona (15 poena uz 4/7 za tri) i solidan doprinos Karlika Džekirija (14 poena, 6 skokova). Ono što je Penjaroji verovatno najznačajnije: minutaža je pravilno raspoređena, niko nije preterano opterećen, a poslednja četvrtina je iskorišćena za probu manjih taktičkih detalja. Tako izgleda meč koji si morao da dobiješ.
Milano i 15 godina koje sede na klupi
Sada dolazi ono što zaista znači. Petkom u Areni, Partizan otvara evroligašku sezonu protiv Olimpije Milano — rivala koji nije u nekoj sjajnoj formi po najavama iz Italije, ali je i to opasan izgovor za falš početak. Jer, Partizan više od 15 godina nije pobedio u prvom kolu Evrolige. Nije to sujeverje, to je obrazac koji dovoljno dugo traje da bi zaslužio da bude prekinut.
Generalna proba u Atini pokazala je da alati postoje: dubina, šut spolja, jasan lider, odbrana koja može da zategne meč. Ne treba od pobede nad Burgom praviti sud o ambicijama sezone, kao što ne treba ni od poraza od PAOK-a dan ranije praviti alarm. Pravi test počinje u petak. I tek tada će se videti da li je ovo leto konačno pripremilo Partizan da započne evropsku sezonu onako kako Humska i Arena očekuju već predugo.
Partizan Mozzart Bet:
Olman 8, Džons 11, Vildoza 18 (3/3 za 3p), Tompson 15 (4/7 za 3p), Nakić 3, Tanasković 4, 7sk, Stivens 4, Hejs 6, Lakić 3, Džekir 14, 6sk, Vilis 7, Pajola 8, 6as.
