Piše: Volimpartizan.rs
Saša Ilić posle Tobola nije pričao kao trener koji je dobio razlog za slavlje, nego kao čovek koji zna da Partizan prečesto plati čim pomisli da je posao gotov. Posle ubedljivih 3:0 i verovatno najbolje partije crno-belih u dosadašnjem delu sezone, na konferenciji nije bilo ni trunke razmetljive euforije. Bilo je pohvale, i to zaslužene, ali je još više bilo insistiranja na meri, disciplini i korekcijama.
To je, zapravo, možda i najzdraviji deo cele večeri. Nema potrebe da se od jedne pobede pravi epopeja. Partizan jeste dobio rezultat, ritam i mnogo boljih minuta nego ranije, ali trener je vrlo precizno podsetio da dvomeč nije završen i da će isti detalji koji su večeras prošli nekažnjeno protiv ozbiljnijih rivala vrlo lako doći na naplatu.
Pobeda koja donosi mir, ali ne zatvara priču
Ilić je prvo uradio ono što je morao: pohvalio ekipu i navijače. „Moram da pohvalim igrače, dali su maksimum, navijači su svih 90 minuta bili uz nas, davali nam vetar u leđa. Lep rezultat, ali moramo da budemo svesni da ima još jedna utakmica, da moramo da budemo koncentrisani, disciplinovani…“
U toj rečenici stalo je sve što je važno posle ovakvog meča. Rezultat 3:0 zvuči kao ozbiljna prednost, ali trener uporno vraća priču na ono što sledi: revanš, dug put, vremensku razliku i obavezu da se ne pokvari ono što je dobro urađeno. U Partizanu se često lako sklizne iz zadovoljstva u samozadovoljstvo. Ilić je to presekao odmah.
Zanimljivo je i to što nije dramatizovao žute kartone. „Na to gledam kao na ogromnu energiju svih igrača, mogu taj intenzitet da koriguju… Više me brinu jedna-dve situacije, gde nas nisu izigrali, nego smo im dozvolili da dođu do prilika“. To je važna opaska, jer odvaja agresivnost od nepažnje. Jedno može da se živi, drugo ne bi smelo da postane navika.
Brzo i jednostavno: možda i najvažnija Ilićeva poruka
Najprecizniji deo konferencije stigao je kada je Ilić govorio o samoj igri. „Trudim se da budem veoma iskren pred vama. Mislim da je danas ekipa Partizana dala maksimum, svaki igrač. Raduje me što, kao što sam pričao, da kada igramo brzo i jednostavno možemo da napravimo problem svakom.“
Tu je suština. Nije priča samo u tome da je Partizan pobedio, nego kako je došao do te pobede. Brzina i jednostavnost nisu ukrasne reči za konferenciju, nego model koji trener pokušava da nametne. Kada crno-beli ne komplikuju, kada lopta ide ranije, a odluka dolazi pre viška dodira, ekipa izgleda ozbiljnije, opasnije i življe.
Ilić je, pritom, ostao dosledan sebi i nije glumio da je sve bilo čisto. Rekao je da „ne traži dlaku u jajetu“, ali i da postoje „minimalne greške“ koje moraju da se koriguju, jer će „neke druge ekipe kažnjavati“. To je realna procena, ne hladan tuš. Dobra utakmica ne briše mane, samo pokazuje da postoji osnova na kojoj može da se radi.
Na kraju je i poentirao rečenicom koja verovatno najbolje opisuje ono što želi da vidi od svog tima: „Ovo je model, nijansa kako bi Partizan trebalo da izgleda“. Dakle, nije proglašena gotova slika, nego smer. I to je poštenije nego svako preuranjeno slavljenje.
Vukotić i Sek: talenat je tu, odluka još mora da sazri
Možda je najzanimljiviji deo Ilićeve analize bio način na koji je govorio o Milanu Vukotiću i Dembi Seku. Ne zato što ih je izdvojio da bi ih posebno hvalio ili kritikovao, već zato što je kroz njih objasnio problem i potencijal ove ekipe.
Za Vukotića, koji je veliki deo meča proveo na neuobičajenoj poziciji zadnjeg veznog, Ilić je imao ozbiljne reči podrške: „Sve su akcije kretale od njega. Energetski i tehnički je bio na visokom nivou“. Ali odmah je dodao i drugu stranu: „Opustio se pred kraj i stvorio najbolju šansu za protivnika. Ljudi moraju da shvate da Partizan ne sme sebi da dozvoljava takve jednostavne greške“.
To je dobra mera prema mladom igraču. Niti je od jedne dobre partije napravljen spomenik, niti je jedna loša odluka pretvorena u etiketu. U mladom timu upravo je to najvažnije: da se kvalitet prepozna, ali i da se standard ne spušta.
Slična logika važila je i za Seka. Posle velike šanse u prvom minutu, Ilić je bio potpuno jasan: „Ta prva situacija koju je imao Sek, tu se daje lopta, mora da se da. I da je postigao gol, rekao bih mu da drugi put doda“. Teško je to reći jasnije. Trener ne traži samo učinak, nego ispravnu odluku.
Uz to je Sek dobio i važan kredit: Ilić je podsetio da je dobro što je počeo da daje golove i da pravi ozbiljnu razliku u igri jedan na jedan. Ali opet stiže ista poruka — mora da pojednostavi igru. To je, praktično, ista lekcija kao i kod Vukotića: talenat postoji, ali Partizan neće rasti samo na talentu, već na tome koliko brzo igrači prihvate odgovornost jednostavne odluke.
Posle ovakvih 3:0 najlakše je bilo stati pred mikrofon i samo deliti komplimente. Saša Ilić je izabrao korisniji put. Pohvalio je maksimum, prepoznao model igre koji vredi razvijati, ali je odbio da prećuti sitnice koje kasnije postanu veliki problem. To je dobra vest sama po sebi. Ova pobeda jeste vredna i velika, ali njena prava težina zavisiće od toga da li će Partizan iz nje izvući obrazac, a ne samo lepo sećanje.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
