Luka Vildoza je ozvaničen, duhovi su se uzbunili u navijačkim krugovima, a Humska polako dobija konture ekipe koja treba da se takmiči u narednoj evroligaškoj sezoni. Pet pojačanja i prelazni rok koji još nije zatvoren — dovoljno da se vidi pravac, nedovoljno da se donese konačan sud.
Piše: Volimpartizan.rs
A pravac je, ovog leta, sasvim drugačiji nego prošle godine.
Ukratko
- Partizan Mozzart Bet gradi odbrambeno orijentisanu ekipu, što je svestan zaokret u odnosu na prošlu sezonu.
- Napadački teret uz Karlika Džonsa još nema jasnog nosioca — to ostaje ključno otvoreno pitanje.
- Roster je formalno popunjen, ali sportski sektor i dalje ima posla pre nego što se sezona ozbiljno zahuktava.
Prošla sezona je nešto naučila, i to se vidi
Prošlogodišnji Partizan je imao napadački talenat na papiru. Džabari Parker, Dvejn Vašington, Sterling Braun, Karlik Džons — igrači koji mogu da pogode težak šut, napadnu iz izolacije, sami reše situaciju. Problem nije bio u imenima. Problem je bio u tome što ta imena nisu napravila hijerarhiju, a bez jasne hijerarhije u napadu, ni najtalentovanija ekipa ne funkcioniše kao sistem. Šejk Milton je stigao sa sličnim očekivanjima i otišao uz simboličnu odštetu. Sezona je završena bez trofeja.
Ovog leta poruka je drugačija. Penjaroja dobija igrače koji pritiskaju loptu, grizu u svakom posedu i fizički izdržavaju kontakt. Ekipa koja tok utakmice želi da kontroliše odbranom, a ne individualnim napadačkim potezima. To je konceptualno čistiji pristup od prethodnog. I to je dobra stvar.
Ali čistiji koncept ne znači automatski i kompletnu ekipu.
Pajola objašnjava promenu, Olman treba da je opravda
Dolazak Alesandra Pajole možda najjasnije ilustruje novu filozofiju. Italijan nije primarni strelac — četiri poena po utakmici u prošloj evroligaškoj sezoni to potvrđuju. Ali 4,2 asistencije i 1,1 ukradene lopte govore o tipu igrača koji Penjaroja traži: organizator koji rasterećuje najboljeg igrača, pritiska loptu i drži ekipu u toku bez potrebe da uvek bude u prvom planu napada. Uz Pajolu, Karlik Džons može da troši energiju tamo gde je najvažniji.
Pitanje je ko preuzima napadački teret kada Karlik nije u ritmu ili jednostavno treba odmor.
Tu ulazi Kajl Olman, čiji potpis još čeka ozvaničenje. Iza njega je odlična sezona u Evrokupu — 14,3 poena, 48 odsto za tri poena, 3,6 završnih dodavanja, izbor u idealnu petorku takmičenja. Može da igra iz driblinga, napadne kroz kontakt, uključi se u organizaciju. Na nivou slabijem od EL, to je ubedljivo. Ono što tek treba da pokaže jeste može li isti uticaj da prenese na evroligaške odbrane, koje su čvršće, taktički pripremljenije i mnogo manje sklone da mu ostave slobodan korak.
Partizan Mozzart Betu je potreban Olman koji može da sam reši pet ili šest uzastopnih poseda bez da svaki pad Karlikove igre postane napadački problem cele ekipe. To nije mali zahtev za igrača koji prelazi nivo takmičenja.
Unutrašnja linija nudi raznovrsnost, ali i jedno ograničenje
Kevarijus Hejs je pravi izbor za igru “dva na dva” — otvaranjima posle blokova vezuje pomoć i pravi prostor bekovima. Derek Vilis, čiji dolazak još nije zvanično potvrđen, donosi ono što Hejs ne može: šut sa distance koji gura protivničkog visokog igrača van reketa. Tonje Džekiri i Žofri Lovernj nude različite texture — Džekiri kroz fizičku čvrstinu i kontrolu skoka, Lovernj kroz iskustvo i igru leđima koja povremeno može da preusmeri napad kroz visokog igrača.
Penjaroja će moći da menja tip centra u zavisnosti od protivnika. To je vredna fleksibilnost.
Ali postoji i ograničenje koje treba reći jasno: postave sa Pajolom, Lamarom Stivensom i centrom bez pouzdanog šuta biće odbrambeno solidne, ali istovremeno predvidive za svaku odbranu koja se odluči da zatvori reket i Karliku ostavi minimalno prostora za prodor. Stivens je najefikasniji kada utrčava iza leđa ili koristi fizičku prednost — ne kao igrač koji širi odbranu i pravi prostor za saigrače.
Vildoza i Džons — koliko ova dvojka može da nosi?
Luka Vildoza pruža više nego što broj navodi. Njegova košarka se u poslednje dve do tri godine vidljivo promenila — manje realizacije, više razigravanja, više upravljanja tempom. Prošlu sezonu u Virtusu završio je sa 7,6 poena i 4,4 asistencije, a u Humskoj bi njegova uloga mogla da bude šira nego u Olimpijakosu i Panatinaikosu, ali uža nego u Crvenoj zvezdi. Suštinski: vođenje druge petorke i rasterećenje Džonsa u organizaciji.
To je korisna uloga. Ali Vildoza tokom najvećeg dela evropske karijere nije bio igrač kome lopta ide u ruke kada se rešava pitanje pobednika. On menja ritam, poveže linije, odigra iz pik-en-rola — i to su prave vrednosti. Ipak, crno-belima treba neko ko će tereti odbranu da se prilagođava njemu, a ne obrnuto.
Nikola Tanasković donosi energiju, srčanost i odbrambenu vrednost — prošla sezona sa 12 poena i 5,2 skoka u proseku pokazuje da može da bude koristan deo rotacije, ali evroligaška košarka je drugačiji test i treba mu dati vreme da se prilagodi. Vanja Marinković se ne očekuje pre novembra ili decembra, a Partizan do tada mora da funkcioniše bez njega, ne oko njega.
Ono što nedostaje nije tajna
Otvoreno je i jasno: Partizanu Mozzart Betu nedostaje bar još jedan bek, idealno sa dokazanim napadačkim kvalitetom na evroligaškom nivou. Wendell Moore je, prema poslednjim informacijama, daleko od realizacije. Tržište se razgrablo. Moguće je da će u Humskoj morati da sačekaju igrača koji ostane bez NBA ugovora — što je legitimna strategija, ali i faktor neizvesnosti koji ulazi u sezonu.
Sportski sektor je napravio konture. Filozofski zaokret ka odbrambeno orijentisanoj ekipi ima logiku i pamćenje prošlogodišnje greške. Ali konture nisu kompletna slika, i to nije kritika — to je opis stanja.
Roster ima 12 igrača, 14 sa Olmanom i Vilisom čiji dolasci čekaju zvanično potvrđivanje. Defanzivni potencijal je znatno bolji nego prošle sezone — tu nema dileme. Ali u ovom trenutku ne postoji petorka koja jasno nosi tesnu završnicu, niti dovoljno dokazanih strelaca koji mogu da kazne odbranu u trenutku kada protivnik odluči da Karliku ne da šut.
Ekipa treba da bude čvršća, agresivnija i stabilnija u odbrani. To je realno. Problem nastaje čim protivnik u osmoj minuti četvrte četvrtine zatvori reket i pita: a ko sad šutira?
Na to pitanje prelazni rok još uvek nema potpun odgovor.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
