Milan Aleksić u Partizanu otvara priču o drugoj šansi, ali i o tome koliko klub ume da prepozna svoj talenat na vreme
Piše: Volimpartizan.rs
Milan Aleksić se u Partizan vraća u pravom trenutku, jer ovo nije povratak zbog nostalgije nego zbog potrebe da se jednom talentu vrati pravac. Dečko koji je iz Humske otišao bez prave šanse, pa u Kragujevcu pokazao koliko vredi, sada dobija priliku da spoji svoju priču sa klubom u kom je odavno trebalo ozbiljnije da bude viđen.
Najviše brinu povratci koji se prodaju kroz emociju, a ne kroz plan. Ovaj mi deluje drugačije. Ovde ima emocije, naravno, ali ima i sasvim jasne fudbalske logike: Partizan dobija mladog vezistu koji poznaje klub, zna šta znači očekivanje i dolazi sa ličnim razlogom da eksplodira. Ali baš zato ne sme da ostane samo na toplim rečima i aplauzu zbog povratka.
Zašto Aleksićev povratak Partizanu nije samo emotivan
Partizan je Aleksića već imao u svom sistemu. Bio je deo omladinskog tima koji je osvojio titulu 2023. godine, išao je na pripreme sa prvim timom, postigao i gol u prijateljskoj utakmici, ali prave šanse nije bilo. Taj detalj mi je važan, jer baš u takvim momentima klub pokazuje da li zaista veruje svom talentu ili mu samo aplaudira dok je mlad.
Zato je odlazak u Radnički 1923 bio bolan, ali ispravan. U rodnom Kragujevcu dobio je ono što ovde nije: minute, odgovornost i prostor da raste kroz utakmice. Radnički mu je dao ono što Partizan tada nije imao hrabrosti da pruži: kontinuitet. Neki povratci su nostalgija; ovaj mora da bude korekcija jednog fudbalskog promašaja.
Šta Aleksić duguje sebi posle Sanderlenda i Krakovije
Po objavljenim informacijama, Aleksić stiže na jednogodišnju pozajmicu iz Sanderlenda, uz mogućnost otkupa od 1.200.000 evra ako u Humskoj budu zadovoljni njegovim izdanjima. Kada iza sebe imaš prelazak iz Radničkog za 3.500.000 evra, i to kao najveći izlazni transfer u istoriji tog kluba, a vraćaš se ovako, brojke same pričaju priču. One govore i o zastoju i o prilici.
Meni je zanimljivo što od tog zastoja nije pobegao u fraze. Kada opisuje engleski fudbal rečenicom da ne možeš da primiš loptu, a da već dva igrača nisu pored tebe, tu se čuje pravo iskustvo, ne izgovor. Još mi je važnije što je priznao da se verovatno nije dovoljno brzo adaptirao. To nije mala stvar. Iskrenost ume da bude bolnija od samoreklame, ali je obično korisnija za novi početak. Samo, ostaje pitanje koliko su Engleska i neuspešna epizoda u Krakoviji ostavile traga na samopouzdanju.
Gde Aleksić može da promeni Partizanov vezni red
Ja nisam za to da se ovakav povratak odradi ceremonijalno, pa da Aleksić skuplja minute na kašičicu dok “uhvati ritam”. Ako se od njega dosta očekuje već u sledećoj sezoni, onda mora da dobije ulogu, a ne alibi. Partizanu u veznom redu treba igrač koji će da traži loptu, da povezuje redove i da preuzme odgovornost kada utakmica počne da se lomi na živce.
Ako je iz iskustva u Engleskoj poneo brzinu odluke o kojoj govori, Partizan može da dobije više od lepog povratka. Može da dobije vezistu koji zna kako izgleda viši intenzitet i koji neće pobeći od pritiska. Ja sam, bez mnogo oklevanja, za to da Aleksić odmah bude tretiran kao ozbiljan deo osnovnog plana. Tu će se navijači podeliti, ali meni je veći rizik da ga čuvaš nego da mu veruješ.
Zašto Aleksić traži hrabrost i od Saše Ilića
Njegovo zadovoljstvo zbog saradnje sa Sašom Ilićem lepo zvuči i ljudski je razumljivo. Ali između lepog prvog utiska i uspešne sezone stoji mnogo ozbiljniji posao: trener mora da zna gde ga vidi, koliko mu veruje i koliko će istrpeti fazu povratka u formu. Jul u Partizanu ume da liči na sezonu nade; avgust često vrati suroviju istinu.
Ekipu čekaju pripreme na Pohorju, a potom i prve zvanične obaveze 18. jula. To znači da ovde neće biti mnogo vremena za sentimentalnost. Njegova rečenica da će “Partizan i ja zajedno da se vratimo u život” zvuči snažno baš zato što nije napumpana. U toj jednoj misli staje sve: i lična potreba da karijera krene kako treba, i klupska potreba da vezni red dobije čoveka koji neće biti samo ime, nego stvarni doprinos.
Zato ovaj povratak ne gledam ni kao romantiku ni kao popunjavanje rostera, nego kao test za dve strane odjednom. Milan Aleksić mora da pokaže da engleska epizoda i poljski zastoj nisu pojeli ono što je u Kragujevcu eksplodiralo, a Partizan mora da pokaže da ume da prepozna i sačuva svoj talenat kada mu se vrati na vrata. Navijači koji su ga pažljivije pratili posle odlaska iz Srbije, recite iskreno: da li je veći rizik dati mu ključeve igre odmah ili bi baš odlaganje bilo stara Partizanova greška?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
