Knjiga Bogdana Karaičića nije usputna vest za arhivu, jer o treneru često više kaže tabla nego konferencija za medije. Čovek koji objavi više od 150 akcija iz auta, za koje navodi da su proverene na najvišem nivou, očigledno ne živi od opštih mesta, a baš je detalj prošle sezone ostavio trag i u Partizanu.
Piše: Volimpartizan.rs
Reč je o izdanju koje je navedeno pod naslovom „3 sedonds to win“, posvećenom akcijama koje treba izvesti za veoma kratko vreme iz auta. To zvuči usko, ali u košarci se mečevi često lome upravo tu. Jedna dobro nacrtana akcija ume da vredi više od pet lepih napada pre nje.
Karaičićeva knjiga i 150 akcija koje govore više od biografije
Kada trener javno stavi na sto 150 rešenja koja su, kako kaže, testirana na najvišem nivou, to je mnogo više od promocije knjige. To je praktično košarkaški portfolio. Trener koji objavi 150 završenih misli iz auta nije pomoćnik za fusnotu, nego autor svog košarkaškog potpisa.
Zato ovu vest ne vidim kao kuriozitet. Vidim je kao potvrdu da utisak koji je ostavio u Partizanu nije bio slučajna epizoda. U našem sportu se pomoćnici često pamte po tome uz koga su sedeli, a ozbiljni treneri po onome što urade kada dobiju tablu u svoje ruke.
Karaičić je u Partizanu već pokazao vrednost detalja
Najkonkretniji primer ostaje završnica Košarkaške lige Srbije, kada je menjao suspendovanog Željka Obradovića. Tada je Partizan dobio FMP u polufinalu i Spartak u finalu, a taj deo sezone nije delovao kao puko održavanje sistema dok se glavni trener ne vrati. Delovao je kao rad čoveka koji razume ritam serije, posed i pritisak.
Tu sam verovatno oštriji od dela publike, ali stojim iza toga: Partizan je tada dobio dokaz da Karaičić nije samo čovek iz senke. Ko to ne vidi, previše gleda funkciju, a premalo rad.
Karaičić posle Arisa ostaje trener sa otvorenim pitanjem
Baš zato je i njegova kasnija epizoda u Arisu zanimljiva. Posao prvog trenera u Solunu došao je posle onoga što je pokazao sa Partizanom u KLS, ali se tamo nije dugo zadržao. To ne briše utisak, samo ga komplikuje.
Pre i posle Partizana radio je i u Megi, uz Sašu Obradovića u Crvenoj zvezdi i Lokomotivi Kubanj, gde je kratko bio i glavni trener, a iskustvo je skupljao i u Danskoj i Mađarskoj. Meni je ovde važnije drugo: malo je trenera iz ovog prostora koji ovako otvoreno pokažu svoj zanat.
Zato ova knjiga za mene nije samo lepa priča u biografiji bivšeg pomoćnika Partizana, već signal da Karaičić gradi ozbiljan autorski identitet. Ipak, jedna stvar me kopka više od same promocije: da li ovakav trenerski rukopis nužno vodi ka novoj glavnoj ulozi, ili košarka ponekad prepozna znanje tek kada ga predugo drži u senci? Ljudi koji su ga pažljivije pratili van Partizana, posebno u Megi, Lokomotivi i Arisu, voleo bih da kažu da li ovde vidimo budućeg ozbiljnog prvog trenera ili vrhunskog specijalistu za detalj.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
