Piše: Volimpartizan.rs
Partizanu je danas potrebnija sveža stručna krv u upravi nego još jedna runda unutrašnjeg zamora, i u tome se sa Rasimom Ljajićem slažem bez mnogo rezerve. Ne zato što mislim da je sadašnja garnitura uradila sve kako treba, nego zato što i iz same Ljajićeve izjave izbija ono što se vidi golim okom: pet ljudi može da gasi požar, ali ne može dugoročno da podigne ceo klub iz mulja.
Tu sam prilično miran u stavu. Nisam za revoluciju radi revolucije, niti za ono navijačko rušenje svega do temelja posle svake burne sednice. Ali nisam ni za priču da je dovoljno da svi formalno ostanu tu, pa da problem automatski postane manji. Partizan je predugo živeo na privremenim rešenjima da bi mu i dalje to bilo dovoljno.
Zašto Partizan posle skupštine više ne može da računa na isti ritam upravljanja kao da se ništa važno nije dogodilo
Na sednici su svi aktuelni članovi Upravnog odbora ostali na svojim funkcijama. Međutim, odmah zatim dolazi važna dopuna: Predrag Mijatović je kasnije podneo ostavku, a Vojislav Lazarević će takođe napustiti odbor jer, kako je preneo Ljajić, ne može da se posveti radu i aktivnostima.
Zato mi je priča o proširenju odbora potpuno logična. Nije to sada ukrasna tema za konferenciju, nego praktična potreba. Ako je telo i do sada bilo malo, a iz njega još neko izlazi, onda više ne pričamo o komforu nego o minimumu funkcionalnosti.
Postoji razlika između kozmetike i nužnog popravnog. Ovo mi više liči na ovo drugo.
Šta Ljajićeva ideja znači za Partizanovu upravu
Ljajić je rekao da je potrebno proširenje Upravnog odbora, da uđu novi ljudi, nova energija, nove ideje i nova kreativnost. To je, po meni, jedna od ređih rečenica u poslednje vreme oko Humske koja zvuči korisno.
Jer, suština nije samo u broju ljudi. Suština je u profilu ljudi. Partizanu ne trebaju nova lica da bi fotografija bila šira, nego ljudi koji donose znanje, radnu disciplinu i osećaj odgovornosti prema klubu. Sve ostalo je dekor.
Ako biram između čekanja da se situacija sama od sebe smiri i planskog ulaska novih stručnih ljudi, bez dileme sam za ovo drugo. Na toj liniji mislim da Ljajić ima pravo.
Zašto priča o milijarderu u Partizanu otkriva dublji problem
Mene je u celoj izjavi najviše zadržao baš deo o tome da se neće pojaviti “neki milijarder sa vrećom para” i reći: evo, ja ću da dođem. To je dobra i zdrava rečenica, jer skida klub sa one opasne fantazije da će jedan čovek, jedan novčanik ili jedno veliko ime rešiti ono što sistem nije rešavao godinama.
Citabilno i prosto: Partizanu ne treba mit o spasiocu, nego krug ljudi koji znaju posao i imaju kičmu da ga iznesu.
Tu sam možda manje ciničan nego deo navijača. Ne verujem u bajku o jednom mesiji, ali još manje verujem da Partizan ne može da pronađe ozbiljne ljude koji bi pomogli ako bi im bio ponuđen jasan plan, čista odgovornost i prostor da rade. Klub ove veličine ne sme da se ponaša kao da mu je jedina nada lutrija.
Kako Partizan vezuje sportsku politiku za rad uprave
Važan detalj je i Ljajićeva napomena da će svaki predlog sportskog sektora o dovođenju i prodaji igrača morati da prođe kroz Upravni odbor. To je ključna stvar, jer pokazuje da sastav uprave nije samo administrativna tema.
Konkretan primer je upravo tu: ako sportski sektor predloži prodaju jednog mladog igrača ili dolazak pojačanja, a odbor nema dobru komunikaciju, stručnost ili poverenje među sobom, onda to više nije samo problem kancelarije. To odmah postaje problem tima, trenera i rezultata.
Zato mi je sasvim razumljivo što je status Srđana Blagojevića u ovom trenutku skrajnut kao tema. Nije zato što nije važan, nego zato što trener bez funkcionalne strukture iznad sebe lako postane prvo lice tuđeg nereda.
Kakvi ljudi su Partizanu sada potrebni u upravi
Ako već govorimo o osveženju, onda ono za mene mora da bude stručno, a ne samo personalno. Partizanu su potrebni ljudi koji mogu da donesu:
- znanje iz finansija i organizacije
- razumevanje sportskog sistema i odgovornosti
- sposobnost da rade bez sujete i bez stalnog unutrašnjeg nadigravanja i, što je najvažnije, bez obaziranja na pretnje, ucene i poturanja od strane “Crveno-bele Srbije”.
To nije spektakularna lista. To je minimum ozbiljnog kluba.
Još jedna sezona, još jedno “novo poglavlje” — samo što Partizan više nema pravo da poglavlja menja brže nego sadržaj. Ako se osveženje svede na to da dođu nova imena, a ostanu stari obrasci, onda nismo uradili ništa. Ako, međutim, zaista dođu ljudi koji će vući posao, a ne samo zauzimati mesto, onda ova priča prvi put posle dugo vremena dobija smisao.
Na kraju, moja slepa tačka je jednostavna: ne znam ko su ti ljudi i da li ih klub već ima na umu. Ali ne mogu da prihvatim da ih nema. Navijači koji bolje poznaju privredni i sportski krug oko Partizana neka kažu otvoreno: da li klub zaista nema kome da otvori vrata zbog pretnji i ucena spolja na te ljude, ili je problem u tome što još ne ume da ponudi dovoljno jasan plan i podelu odgovornosti? Ja sam bliži ovom prvom, ali baš tu mislim da tek počinje prava priča.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
