Skupština FK Partizan odlučuje više od pukog sukoba u upravi (14h)

Piše: Volimpartizan.rs

Sednica Skupštine FK Partizan danas u 14 časova važnija je od bilo koje formalne tačke dnevnog reda, jer klub više nema luksuz da glumi zajedništvo koje očigledno ne postoji. Ako iz nje ne izađe jasna linija odgovornosti, Partizan će ući u pripreme sa istim haosom koji ga je već koštao rezultata, autoriteta i mira u kući.

Ovo nije samo priča o tome ko je s kim u svađi. Ovo je priča o tome ko vodi sportski sektor, ko povlači poslednji potez oko trenera i ko nosi odgovornost ako leto ponovo ode u pogrešnom pravcu. Klub koji pred pripreme prvo rešava ko je kome protivnik, a tek onda ko mu je trener, već je zakasnio.

Zašto sukob pred skupštinu FK Partizan više nije lična stvar

Sukob koji tinja od prošle jeseni odavno je prestao da bude unutrašnja nelagodnost rukovodilaca. Sada su tabori jasni: na jednoj strani Predrag Mijatović, na drugoj deo uprave u kojem su najvidljiviji Danko Lazović i Milka Forcan, dok Rasim Ljajić pokušava da zadrži institucionalni okvir. Mijatović je u završnici pred sednicu poručio da sa Ljajićem nema problem, ali upravo to najbolje pokazuje čudnu konstrukciju u kojoj je predsednik kluba formalno iznad sukoba, dok se bitka vodi svuda oko njega.

Kada potpredsednik smeni trenera Srđana Blagojevića, a ostatak uprave ga kasnije preglasavanjem vrati, to više nije razlika u mišljenju nego javni dokaz da Partizan nema jedinstven centar odlučivanja. Isto se videlo i kod prodaje Andreja Kostića Milanu: jedna strana je taj potez javno kritikovala, druga ga branila. Kada vam i transfer postane referendum o vlasti, zna se gde je problem.

Ljajić je pokušao da spusti ton, odlučio se za tajno glasanje zbog sve jačih pritisaka i zapretio krivičnim prijavama svima koji bi uticali na delegate. To jeste razumna proceduralna odluka, ali procedura sama ne rešava suštinu. Skupština koja bira stranu pre nego smer ne rešava problem, samo bira ko će ga dalje objašnjavati.

Kako je skupština crno-belih dočekana posle sloma rezultata

Najjači argument protiv statusa kvo nije nijedna izjava, nego teren. Partizan je od prve pozicije na kraju jeseni skliznuo na treće mesto, iza Zvezde i Vojvodine, pa sezonu završava sa kvalifikacijama za Ligu konferencije umesto sa ozbiljnijim ambicijama. Uz to su stigli eliminacija iz Evrope, šokantan kup-poraz od drugoligaša Mačve i onih 1:4 protiv Čukaričkog, rezultat koji je boleo i zbog igre i zbog slike nemoći.

Tu je i trenerški vrtlog. Posle Blagojevića došao je Nenad Stojaković, zatim Damir Čakar, a onda se smenjeni trener vratio da zakrpi kraj sezone. Mijatovićevo imenovanje Stojakovića nije zaustavilo pad, a ni Čakar nije uspeo da ga amortizuje. Posle više od četiri decenije praćenja Partizana, naučite da razlikujete lošu formu od institucionalnog nereda. Ovo drugo duže traje i skuplje košta.

Zato bih išao toliko daleko da kažem: rezultatski pad ove sezone nije prvenstveno fudbalski problem, nego upravljački poraz. Ko misli da su krivi samo treneri i igrači, ima argument, ali meni to deluje kao preusko čitanje onoga što smo gledali mesecima. Naravno, o zlu koje se poodavno nadvilo iznad kluba i koje je osmislilo sav ovaj višegodišnji haos u klubu, ne treba ni trošiti reči sada.

Šta finansije znače pred skupštinu crno-belih, a šta ne znače

Bilo bi nepošteno praviti se da u međuvremenu nije urađeno ništa korisno. Stoji to da će na sednici biti pomenuto smanjenje duga za 20 miliona evra, pomoć države oko prolaska finansijskih monitoringa UEFA (bez tog pominjanja izgleda da ni jedna strana ne može???), stabilizacija omladinske škole, uspesi mlađih kategorija i povratak Teleoptika u drugi rang. To nisu sitnice, a važno je i to da su obe strane te pomake koristile kao svoje argumente.

Ali postoji granica iza koje dobar finansijski izveštaj više ne može da pokrije loš sportski utisak. Ako su obe strane u sukobu spremne da iste uspehe koriste kao dokaz da baš one treba da vode klub, onda je jasno da brojke same po sebi neće doneti mir. Partizan poslednjih godina menja tumačenja brže nego pravac, i to je možda najumorniji deo cele priče.

Šta posle skupštine u FK Partizan mora da bude jasno

Ova sednica ima smisla samo ako iz nje izađe čist odgovor na pitanja koja direktno određuju leto u Humskoj:

• ko zaista vodi sportski sektor
• ko ima poslednju reč oko trenera
• ko postavlja logiku prelaznog roka i posle za nju odgovara

Bilo da većina ode uz Mijatovića ili uz ostatak uprave, manje mi je važno ime pobednika od toga da posle glasanja više ne postoje dve verzije istog plana. Sve ostalo je šminka. Ako delegati danas izaberu da svi ostanu zajedno samo da bi spolja delovalo mirnije, onda biraju privid stabilnosti koji je Partizan već platio previše.

Ne znam raspored ruku u sali i neću da glumim insajdera; taj deo priče bolje znaju ljudi bliži skupštinskim odnosima. Ali znam da klub ne može normalno da planira pripreme dok mu nije jasno ko nosi komandu. Uz sve to, pojavili su se i navodi iz Rusije da bi Blagojević ponovo mogao da ode, pa je i pitanje stručnog štaba otvoreno baš u času kada bi fokus morao da bude na rosteru i radu. To dodatno pojačava osećaj da skupština u FK Partizan nije administrativni događaj, nego poslednji pokušaj da se uspostavi red pre novog ciklusa.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11