Lični stav: U Partizanu ne verujem pričama, samo delima

Piše: Volimpartizan.rs

U Partizanu pred ovu skupštinu ne verujem nijednoj strani na reč, jer sam se naslušao previše objašnjenja, a premalo video red, rezultat i mir. Ko god danas traži poverenje, mora prvo da pokaže delo koje klub stvarno oseća, ne intervju koji dobro zvuči. U Humskoj je već previše onih koji objašnjavaju, a premalo onih koji završavaju posao. Zato mi je i gostovanje Milke Forcan zanimljivo ne kao presuda u bilo čiju korist, nego kao još jedan komad slagalice u priči u kojoj je jedina strana na kojoj stojim — Partizan.

U Partizanu je najveći problem što svako nudi svoju priču, a klub i dalje čeka mir i rezultat

Skupština zakazana za 1. jun ne dolazi kao formalnost, nego kao posledica atmosfere u kojoj je postalo očigledno da ovako dalje ne ide. Neću stati ni uz jedno ime, jer Partizan nije dužan da veruje nikome samo zato što je poznat, glasan ili vešt u javnom nastupu.

Ako je klub došao do situacije „ili-ili“, onda više nije važno ko lepše govori, već ko može da donese mir, prelazni rok bez haosa i makar minimum sportskog reda pred leto koje je za Partizan previše važno da bi bilo potrošeno na sujete. To je ona tačka na kojoj mi prestaje interesovanje za lične rovove, a počinje interesovanje za klub.

Milka Forcan o Partizanu nudi brojke, ali ne i amnestiju

U gostovanju u emisiji Kida show Milka Forcan je rekla: „Ukoliko bih morala u jednoj rečenici da rezimiram prethodni period, rekla bih da je urađeno zaista mnogo, ali da sportskim rezultatima nismo zadovoljni.“ To je, po meni, najvažniji deo njenog nastupa, jer u toj jednoj rečenici staje cela muka sadašnjeg Partizana.

Prema njenim rečima, dug koji je zatečen iznosio je 56.000.000 evra, da je sada nešto ispod 39.000.000, da su mesečni troškovi smanjeni za oko 550.000 evra, da je sprovedena racionalizacija, da je Teleoptik ušao u viši rang i da je rađeno na infrastrukturi. Sve to može da bude važno. I sve to može da bude tačno u meri u kojoj ona tvrdi.

Ali Partizan nije u poziciji da bilo kome podeli amnestiju samo zato što postoje brojke na papiru, dok je treće mesto na tabeli i dalje treće mesto na tabeli. To je konkretan primer preko kog ne može da se pređe. Navijač može da poštuje nečiji trud, ali nije dužan da ga proglasi uspehom ako ga teren nije ispratio.

Partizan ne živi od intervjua, već od onoga što navijač vidi

Forcan je rekla i ono što će mnogi citirati: „Avio-kompanije vode menadžeri, ne piloti“, kao i: „Postoji mnogo nevidljivog rada u pozadini.“ Tu nema ničeg spornog kao principa. Veliki klub zaista ne čine samo ljudi iz svlačionice, već i pravnici, finansije, administracija, pregovori, sponzori, infrastruktura.

Ali Partizan nije konsultantska kuća, nego sportski klub.

Zato taj „nevidljivi rad“ nije beznačajan, ali nije ni dovoljan da uguši pitanje koje navijač postavlja prvi: gde je rezultat? Forcan otvoreno kaže da sportski deo nije ispratio ostalo i tu je, zapravo, izgovorena najveća istina čitavog nastupa. Možeš da uradiš mnogo iza zavese, ali ako je prvi tim ostavio utisak lutanja, ako je javni prostor zatrovan međusobnim optužbama, onda klub ne izgleda stabilno koliko god neko tvrdio da je u pozadini urađeno mnogo.

I obrnuto važi isto: ni sportski sektor ne može da se ponaša kao da sve ostalo nije važno. Zato i nemam potrebu da biram heroje u ovoj priči. U Partizanu su se prečesto nudile jednostavne istine, a klub je ostajao komplikovan i ranjiv.

Skupština Partizana mora da završi ono što izjave više ne mogu

Možda i najupečatljivija rečenica Milke Forcan bila je: „Bojim se da su stvari otišle predaleko“, a zatim i: „Teško je zamisliti dalju saradnju u ovakvim okolnostima.“ Ako je tako, onda je makar jedna stvar konačno ogoljena: ovo više nije spor koji može da se zakrpi još jednim intervjuom, još jednim demantijem ili još jednim javnim objašnjenjem.

Ko ostane, neka radi. Ko ode, neka pusti Partizan da diše.

To je, po meni, jedini zdrav zaključak pred skupštinu. Ne tražim pobednika po imenu, niti me zanima ko će posle glasanja imati bolju konferenciju ili jaču medijsku zaštitu. Zanima me samo da li će Partizan posle 1. juna izgledati ozbiljnije nego 31. maja. Ako neće, onda su sve izjave bile samo produžetak istog problema.

Navijači koji pažljivije prate finansijski i pravni deo kluba možda drugačije mere učinak ove uprave, i tu slepu tačku priznajem bez problema. Ali jedna stvar mi i dalje ne da mira: šta je u Partizanu danas jači dokaz — brojka o smanjenom dugu ili činjenica da klub nema ni rezultat ni mir? Tu se, čini mi se, lome i stavovi među Grobarima. Ja sam uz Partizan, ne uz imena. Zanimaju me vaši kriterijumi: šta je za vas delo, a šta samo priča?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11