Mural Dušku Vujoševiću u Kikindi vraća veru u nezaborav

Najlepši deo ove priče nije samo mural u Kikindi, već činjenica da Grobari po raznim gradovima ne daju da ljudi koji su obeležili Partizan budu zaboravljeni. Kad navijači sami podignu sećanje na zid, to više nije ukras grada nego dokaz da klub i dalje živi u ljudima, a ne samo u rezultatima i tabelama.

Prema tekstu koji prenosi Telegraf, pozivajući se na Gradski online, sa jedne višespratnice u centru Kikinde odskora „gleda“ lik Duška Vujoševića. Neću da lažem, takve stvari me uvek pogode malo jače nego što sam planirao. U vremenu kad se sve brzo troši, lepo je videti da postoje ljudi kojima je pamćenje još stvar karaktera.

Mural Dušku Vujoševiću u Kikindi nije ukras, već znak da Grobari pamte ljude koji su pravili Partizan

Ono što ovu priču čini većom od same fasade jeste poreklo ideje. Prema istom izvoru, inicijativa da Kikinda dobije mural posvećen legendarnom treneru potekla je od tamošnjih Grobara. To je meni ključ svega.

Jer ovde nema sredine: ili verujete da su ovakvi murali samo navijački folklor, ili razumete da su oni javna arhiva jednog kluba. Ja sam čvrsto u ovoj drugoj grupi. Klub bez pamćenja je samo dres, a Partizan je oduvek bio više od toga.

Mural Dušku Vujoševiću pokazuje koliko navijačka memorija vredi više od prolazne buke

Konkretan primer je upravo ovaj niz mesta koji se pominje u izvoru. Autor murala, Milan Milosavljević Deroks, rekao je da je pre nekoliko dana radio mural Dušku Vujoševiću i u Ostružnici i Obrenovcu, a sada i u Kikindi. To više nije izolovan gest. To je obrazac.

Kad ista emocija izbije u više gradova, onda znate da nije reč o trenutnom zanosu, nego o dubokom dugu koji navijači osećaju. Neki ljudi ulaze u istoriju kroz pehare. Neki kroz način na koji su nosili Partizan kad je bilo najteže. Zato me ovakve slike ne podsećaju samo na prošlost, već i na meru po kojoj navijači i danas prepoznaju veličinu.

Mural Dušku Vujoševiću i Deroksov rukopis spajaju Partizan, grad i umetnost

Važno mi je i to što ova priča nije samo navijačka, već i umetnička. Deroks je akademski slikar, autor stotinak murala u zemlji i inostranstvu, a uz to i veliki navijač Partizana. To se vidi i u načinu na koji govori o radu: priprema, skica, boje, citat, zid. Nema tu brzine reda radi.

Posebno mi je zanimljivo što je pomenuo da mu Kikinda nije nepoznata i da je tamo ranije radio mural povodom „Maja – meseca matematike“, kao i da ceni Atelje „Terra“. To ovoj priči daje dodatnu težinu, jer pokazuje da nije došao kao prolaznik sa sprejem, već kao neko ko već ima odnos sa gradom.

Mural Dušku Vujoševiću otvara važno pitanje kako Partizan čuva svoje velike ljude

Najviše me raduje to što se sportsko društvo Partizan ovako širi i van terena, kroz zidove, boju i javni prostor. Nekad se klub brani na parketu, nekad na travi, a nekad time što ne dozvoliš da mu se izbrišu lica iz kolektivnog pamćenja.

Ali tu dolazi i ona mala nelagoda koju ne mogu da preskočim: navijači često pamte upornije nego institucije. I to jeste lepo, ali je i pomalo opomena. Ako Grobari moraju sami da crtaju sećanje po gradovima, onda to govori nešto lepo o njima, ali i nešto neprijatno o svima koji bi morali da čuvaju takvu zaostavštinu i bez podsećanja.

Zato mi je ova kikindska priča važna više nego što deluje na prvi pogled. Nije ovo samo mural jednom treneru, već poruka da Partizan još ima ljude koji pamte, poštuju i vraćaju dug na svoj način. Ali stalno mi se vraća jedno pitanje: ako Grobari po Kikindi, Ostružnici i Obrenovcu mogu da čuvaju Duletov lik na zidovima, zašto klub i sportsko društvo češće ne umeju da čuvaju svoje veličine istom upornošću? Voleo bih da čujem kako ovo vide ljudi koji murale ne svode samo na navijačku emociju.

Foto: instagram-Gradski online

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11