Piše: Volimpartizan.rs
Marsenić u Partizanu još nije transfer, ali jeste vrsta priče koja pokazuje da RK Partizan možda prvi put posle dugo vremena razmišlja nekoliko koraka unapred. Ako Raul Gonzales zaista u njemu vidi lidera budućeg tima, onda ovde nije poenta samo u zvučnom imenu, već u standardu koji takvo ime traži od celog kluba. Ko u ovome vidi puku nostalgiju, po meni promašuje suštinu.
Prema intervjuu koji je Mijajlo Marsenić dao Mozzart Sportu, želja postoji na obe strane, ali posao za leto 2027. nije ni blizu gotovog. I dobro je što nije. Ozbiljni povratci ne nastaju iz euforije, nego iz planiranja.
Marsenić u Partizanu nije samo želja, već poruka da RK Partizan prvi put deluje dugoročno
Najvažniji deo priče je to što ovde nema skrivanja iza fraza. Marsenić je rekao da bi i Partizan voleo njegov povratak i da bi i on voleo, ali je odmah dodao ono najvažnije: prvo razgovor sa klubom u Berlinu, pa onda sve ostalo. To je konkretan momenat koji ovu temu spušta na zemlju.
Posle plasmana Srbije na Svetsko prvenstvo, umesto da pusti da navijačka emocija odradi posao, on je povukao ručnu. I to mi se dopada. Kad igrač sam kaže „prvo moram da popričam sa svojim klubom“, onda i Partizan mora da shvati da se veliki povratci ne zakazuju željom, nego uslovima.
Zašto bi Marsenić značio više od jednog potpisa
Za Partizan bi ovakav povratak imao najmanje tri sloja:
- osam godina iskustva u Berlinu i ritmu vrhunskog rukometa,
- autoritet kapitena reprezentacije Srbije,
- liderstvo koje ne mora da se izmišlja, već ulazi s igračem u svlačionicu.
Upravo zato mi ova priča ima težinu. Sa 34 godine, koliko bi imao 2027, Marsenić ne bi dolazio da uči šta je Partizan, nego da skraćuje put mlađima. Veliki povratci vrede samo ako prvo postoji veliki plan.
Zašto priča o Marseniću i Partizanu traži oprez, ne euforiju
Ovde, međutim, postoji jedno veliko ali. Nije dovoljno da se žele klub i igrač ako se između nalaze Berlin, porodična odluka i još više od jedne sezone čekanja. Zato bi bilo pogrešno od ovoga praviti gotovu stvar.
Razlika između marketinga i projekta nije u velikom imenu, nego u tome da li znaš zašto ga dovodiš. Partizan ne sme da priča o Marseniću kao o trofeju za naslovnu stranu, već kao o figuri oko koje zaista može da se zida ozbiljan rukometni tim. Kad igrač sam povuče ručnu, navijači ne bi smeli da dodaju gas.
Šta Marsenićev povratak govori o ambiciji RK Partizan
Ako je tačno da ga Raul Gonzales vidi kao jednog od ključnih ljudi budućeg Partizana, onda to govori da klub pokušava da digne plafon, ne samo da popuni roster. Crno-beli su već uzeli tri domaća trofeja i čeka ih finale plej-ofa protiv Vojvodine. Ako je to baza, onda je logično što se razmišlja veće.
Ali i tu postoji granica. Partizan ne sme da zove Marsenića da bi izgledao ozbiljno; mora prvo da bude ozbiljan da bi ga privukao. E, tu se ova priča lomi na dve strane: između iskrene sportske ideje i navike da se unapred slavi nešto što još nije ni blizu završeno.
Jednu stvar ipak ne mogu da presečem do kraja: da li je leto 2027. idealan trenutak za Marsenićev povratak ili bi Partizan morao da ga zatvori i ranije ako zaista želi da gradi tim oko njega? Ne pratim Füchse Berlin iz nedelje u nedelju kao ljudi koji žive Bundesligu, pa tu rado ostavljam prostor drugima. Navijači koji redovno gledaju nemački rukomet, zanima me vaš utisak: deluje li Marsenić i dalje kao igrač koji bi odmah podigao RK Partizan, ili nas ovde emocija ipak vuče malo jače od realnosti?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
