Piše: Volimpartizan.rs
Tonje Džekiri je tip centra koji ne menja samo rotaciju, nego i ton cele ekipe. Zato mislim da je njegov dolazak doneo crno-belima mirniju i zdraviju energiju od one koju je do odlaska nosio Tajrik Džons, jer nije svaki kvalitet isti kad dođe pod pritisak.
U tekstu Meridian sporta to se vidi i kroz način na koji Džekiri govori i kroz način na koji igra. Početkom januara stigao je u trenutku kada je ekipa tražila oslonac, a meni je baš tada delovalo da je doveden čovek koji neće praviti buku da bi ostavio trag. U Partizanu se prečesto zaljubimo u “ludilo” pod obručem, a potcenimo mir. Džekiri je upravo taj mir doneo.
Tonje Džekiri uneo je crno-belima mir koji se odmah oseti i kad brojke nisu najupečatljivije
Najviše mi se kod njega dopada to što ne deluje kao igrač koji pokušava da nametne sebe po svaku cenu. Čak i kada priča o pobedi, ne priča kao čovek koji se zanosi jednim rezultatom. Posle meča sa Bosnom rekao je da „nije bilo lepo“ i da ekipa mora mnogo toga da koriguje, ali i da je najvažnije da je pobedila. To je rečenica iskusnog igrača koji razume sezonu, a ne samo jedno veče.
Takav ton nije sitnica. Neki centri unesu haos, Džekiri je uneo red. To je razlika koju ne vidiš uvek odmah u tabeli, ali je vidiš u ponašanju ekipe kada utakmica ne ide glatko.
Zašto sam ovog centra cenio još u Uniksu, Baskoniji, Fenerbahčeu i CSKA
Meni Džekiri nije otkrovenje od juče. Njegov kvalitet sam cenio još dok je nosio dresove Uniksa, Baskonije, Fenerbahčea i CSKA, jer je i tada ostavljao utisak ozbiljnog centra koji zna svoju ulogu i ne beži od kontakta, ali se ne gubi u sirovoj sili.
Nikada ga nisam doživljavao kao igrača za naslovne strane posle svakog kola, već kao tipa košarkaša koji treneru donosi miran san. Takvi igrači često budu manje glamurozni od navijačkog prvog izbora, ali sezona ih redovno potvrdi. A pod košem, pogotovo u ozbiljnim utakmicama, glamur je obično precenjena roba.
Protiv Bosne Džekiri je pokazao zašto nije samo statistika
Upravo je meč sa Bosnom dobar konkretan primer. Dok je ekipa dugo tražila ritam u prvoj četvrtini, on je bio jedini koji je uspevao da pronađe put do koša. To je važan detalj, jer pokazuje da ne zavisi isključivo od toga da sve oko njega bude idealno namešteno.
Još mi je važnije kako je posle toga pričao o utakmici. Nije tražio alibi u pauzi, iako je rekao da deo ekipe nije igrao domaće prvenstvo. Nije bežao ni od problema u skoku. To je ono što volim kod ovakvih igrača: profesionalac koji ne glumi heroja, ali ne glumi ni žrtvu. U plej-ofu je to zlato.
Centar crno-belih donosi mirniju energiju od one koju je nosio Tajrik Džons
Da budem jasan, ovo nije priča o tome da Tajrik Džons nije imao kvalitet. Imao ga je, i to ozbiljan. Ali energija koju je donosio često je bila eksplozivna, sirova i na ivici da povuče ceo tim u nervozu. Nekad ti to dobije utakmicu, nekad ti razbije strukturu.
Džekiri deluje drugačije. On ne podiže temperaturu, on spušta haos. Ako biram između centra koji stalno pali vatru i centra koji ume da smiri petorku kad krene da klizi, za ovakav tim uvek biram drugog. Tu će se neki složiti, neki neće, ali ja oko toga nemam dilemu.
Posebno mi je značilo i to što je pohvalio saigrače bez foliranja, od energije sa klupe do povratka povređenih igrača. Takve izjave nisu prazna pristojnost. One obično otkrivaju čoveka koji razume timsku hijerarhiju i ne meri sve kroz sopstveni učinak.
Zašto Džekiri uz još jednog centra može da odgovori očekivanjima
Tu dolazim do dela koji mi je možda i najvažniji. Verujem da Džekiri, ako ostane sledeće sezone, uz još jednog kvalitetnog centra može da odgovori na sva očekivanja od njega. Namerno kažem uz još jednog pravog i kvalitetnog centra, jer ne volim kada se od jednog igrača pravi univerzalni flaster za sve rupe u rosteru.
Dopalo mi se i to što je rekao da mu je lepo u Beogradu i da bi voleo da ostane. Takve rečenice same po sebi ne znače potpis, naravno, ali znače da postoji odnos prema sredini, a to nikad nije nevažno. Ipak, moja slepa tačka je vrlo konkretna: nisam siguran da je realno tražiti od njega da sam iznese čitav reket kroz dugu sezonu, bez ravnopravne pomoći pored sebe.
Zato na ovu priču gledam vrlo jednostavno: ako Tonje Džekiri ostane, crno-beli već imaju deo rešenja pod košem. Ne znam, međutim, da li sam mogao da ga vidim potpuno precizno bez još jednog pravog centra pored njega, jer nijedan ozbiljan tim ne traži od jednog čoveka da sam nosi sav teret reketa. Tu mi ostaje glavna nedoumica za sledeću sezonu. Ne oko njegovog kvaliteta, nego oko toga da li će klub imati dovoljno pameti da mu doda pravu i ozbiljnu pomoć na vreme.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
