Piše: Volimpartizan.rs
Postoji razlika između poraza i samouništenja. Partizan je večeras pokazao ovu drugu varijantu. Vodio je 6:1 na poluvremenu protiv Crvene zvezde u revanšu četvrtfinala Superlige, praktično je izbrisao deficit iz prve utakmice (14:9), imao je protivnika na kolenima — pa onda jednostavno prestao da postoji. Konačnih 8:7 tehnički jeste pobeda, ali realno je najgori mogući ishod: bolji bi bio pošten poraz nego ova demonstracija mentalnog kolapsa u trenutku kada je trebalo zatvoriti seriju.
Zvezda je prošla u polufinale gde će igrati protiv Radničkog iz Kragujevca. Partizan ide u razigravanje za plasman od petog do osmog mesta. Razlika između ta dva ishoda merila se u 30 minuta rukometne hrabrosti — i crno-beli nisu imali rezervu.
Prvo poluvreme — Partizan kakvog želimo da gledamo
Prvih 16 minuta je bilo sve što navijači Partizana žele: agresivna odbrana, brze tranzicije, preciznost u napadu, energija koja je gurala Zvezdu ka ivici ponora. Rezultat 6:1 nije bio slučajan — bio je logična posledica dominacije na svakom segmentu igre.
Crno-beli su neutralisali sve što je Zvezda pokušavala. Vratili su se posle prvog meča u kome su izgubili pet golova razlike i izgledalo je da su naučili lekciju. Stil igre govorio je: “Nećemo opet praviti istu grešku.”
Problem je što su je ipak napravili — samo u drugom poluvremenu.
Drugo poluvreme — isti stari Partizan koji puca u nogu
A onda je došlo ono što pratimo čitavu sezonu: mentalni kolaps u ključnom trenutku. Partizan je prestao da igra onaj vaterpolo koji ga je doveo do 6:1. Zvezda nije morala da napravi revoluciju — samo je trebalo da sačeka da crno-beli sami sebe unište.
I tako je i bilo. Marko Radović, levoruki šuter Zvezde, pokrenuo je resurrection u trećoj četvrtini sa dva uzastopna pogotka. Partizan nije imao odgovor. Radović je dodao još jedan u četvrtoj četvrtini — svaki put kada je Zvezdini trebao gol, on se dizao na šut i pogađao. Tri pogotka u trenutku kada je Partizan morao da odgovori — i nije.
Konačnih 8:7 za Partizan zvuči kao pobeda, ali realno je katastrofa. Gubiti seriju posle prednosti od pet golova na poluvremenu u drugom meču — to nije nesreća. To je obrazac.
Zašto ovo stalno gledamo?
Ovo nije prvi put ove sezone da Partizan pokazuje dva različita lica u istoj utakmici. Problem nije kvalitet — večeras je bilo jasno da crno-beli MOGU da igraju vaterpolo koji pobeđuje Zvezdu. Problem je izdržljivost.
Kada vodite 6:1 u četvrtfinalu, ne može vam “ponestati goriva” u drugom poluvremenu. To nije tehnički problem koji se rešava treningom — to je mentalno pitanje. Zašto ekipa koja dominira 16 minuta potpuno nestane narednih 16? Zašto nema rotacija, promene ritma, bilo čega što bi prekinulo negativnu spiralu?
Stefan Ćirić ima tim koji zna da igra i ima budućnost pred sobom — večeras je to dokazano. Ali očigledno nema tim koji zna da zatvara utakmice kada je teško. I to je razlika između polufinala i razigravanja za peto mesto.
Šta sad?
Teško je pronaći pozitivu u ovakvom porazu. Partizan je pokazao da može — pa onda pokazao da neće. Sezona ide ka kraju na najgori mogući način: sa utakmicama koje nemaju težinu, protiv timova koji su takođe ispali iz borbe za vrh.
Crno-beli će imati vremena da razmisle šta je pošlo po zlu. Ali iskreno — ako posle večeri kada si vodio 6:1 pa izgubio seriju ne znaš šta je pošlo po zlu, onda ne znam šta će ti pomoći.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
