Partizan ne živi od cifara — jedino merilo je rezultat, a njega nema ni na vidiku

FK Partizan i Ljajićevo saopštenje obećavaju razvojnu fazu, ali navijačima ne trebaju procenti već pobede na svim nivoima u klubu

Piše: Volimpartizan.rs

Osamnaest meseci sanacije i jedino čime se možemo pohvaliti su procenti. Dug smanjen za 33 posto. Vrednost tima utrostručena. Sedam kontrola UEFA uspešno položeno. Sve to lepo zvuči u saopštenju.

A na terenu? Na terenu je Partizan i dalje klub koji ne osvaja trofeje i ne igra Evropu onako kako zaslužuje. U kancelarijama – rogovi u vreći puni ega i sujete. Uz utrkivanje zahvaljivanju onom ko je Partizan dovde i doveo.

I dok ne počne da “pobeđuje” na svim tim poljima, nijedan procenat na svetu neće zagrejati čoveka koji stoji na tribini u Humskoj.

Brojevi FK Partizana koji lepo zvuče — dok ne pogledaš tabelu

Hajde da uzmemo Ljajićeve cifre zdravo za gotovo. Dug sa 57 miliona evra smanjen na 38 miliona. Vrednost igračkog kadra porasla sa 17 na 44 miliona. Zvuči kao ozbiljan posao. I jeste — na papiru.

Ali fudbalski klub ne postoji na papiru. Fudbalski klub postoji na terenu, u tabeli, u kvalifikacijama za Evropu, u derbijima. I po tom jedinom merilu koje ima smisla — po REZULTATU — ovih 18 meseci nije donelo ono što Partizan zaslužuje. Možeš da smanjiš dug za sto posto, ali ako ekipa ne pobeđuje, navijač koji gleda tu ekipu svake nedelje nema razloga da slavi.

Ne kažem da finansijska stabilizacija nije važna. Naravno da jeste. Ali ona je SREDSTVO, ne CILJ. Cilj je titula. Cilj je Evropa. Cilj je da kad navijač dođe na stadion, gleda tim koji se bori, koji ima identitet, koji plaši protivnike. Sve ostalo je samo preduslov — a preduslov koji nikad ne dovede do rezultata je samo trošenje vremena uz lepše izveštaje.

Partizan i obećanje „novih ljudi” — film koji gledamo decenijama

Ono što me najviše zabrinjava u Ljajićevom saopštenju nije šta piše — nego koliko poznato zvuči.

Poziv „istaknutim privrednicima.” Nova razvojna faza. Potreba za „ljudima koji donose kapital.” Skupština koja će sve rešiti. Ovo sam čitao toliko puta da bih mogao da napišem to saopštenje umesto bilo kog predsednika — samo zamenim ime i datum.

Svaka uprava Partizana u poslednjoj deceniji je uradila istu stvar: objavila saopštenje u kom kaže da je zatekla haos, da je napravila pomak, da sad treba „nešto novo,” i da se traže ljudi koji će „uložiti i preuzeti odgovornost.” I svaki put se čekalo. I svaki put je Partizan nastavio da tapka u mestu dok su saopštenja zvučala sve profesionalnije.

Nije problem u rečima. Problem je u obrascu koji se ponavlja — i nikad ne završi rezultatom na terenu.

„Ne moramo da ostanemo” — šta nam Partizanova uprava zaista poručuje

Jedna rečenica zaslužuje posebnu pažnju: „Sa naše strane ne postoji nikakav zahtev niti ambicija da bilo ko iz sadašnje uprave mora nužno da ostane na poziciji.”

Ovo zvuči kao veliku ponudu. Kao spremnost na žrtvu. Ali pročitajte još jednom. „Ne mora nužno da ostane” nije isto što i „podnosimo ostavku.” To je pregovaračka pozicija, ne čin povlačenja. Poruka je: mi smo otvoreni za promenu — ali pod NAŠIM uslovima, u NAŠEM roku, po NAŠEM scenariju.

Rok? Jun do septembar. Četiri meseca raspona. To nije datum Skupštine — to je sezona odlaganja. Dovoljno široko da ništa ne mora da se desi brzo, a dovoljno konkretno da izgleda kao plan.

Ne stojim ni na čijoj strani u borbi za vlast u Partizanu. Ne zanima me ko sedi na kojoj stolici. Zanima me samo jedno — da onaj ko sedi na toj stolici OBEZBEDI REZULTAT. A rezultat nije procenat smanjenja duga. Rezultat je trofej u vitrini i zastava Partizana u Evropi i nezavisna stabilnost na svim nivoima.

Šta navijači FK Partizana zaista traže — i zašto to nije komplikovano

Hajde da pojednostavimo stvar do kraja, jer nam sva ta saopštenja komplikuju ono što je zapravo elementarno.

Navijač Partizana ne traži magiju. Ne traži Ligu šampiona sledeće sezone. Ne traži da sve bude savršeno od prvog dana. Ali traži da vidi PRAVAC. Da vidi ekipu koja se bori za titulu. Da vidi klub koji se kvalifikuje za Evropu i tamo ne bude statista. Da vidi da neko preuzima odgovornost kad stvari krenu naopako — ne saopštenjem, nego rezultatom.

Ovo nije komplikovano. Komplikovano je što su ga učinili komplikovanim — godinama pregovaranja, borbi za pozicije, saopštenja punih cifara i praznih obećanja.

Šta uprava nudi	Šta navijač traži
Dug smanjen za 33%	Titulu ili ozbiljnu borbu za nju
Vrednost tima utrostručena	Ekipu koja igra kao tim, ne kao zbir ugovora
Sedam kontrola UEFA položeno	Redovno učešće u Evropi sa dostojanstvom
„Razvojna faza” na pomolu	Rezultat na terenu OVE sezone
Skupština jun–septembar	Konkretnu odgovornost, ne raspored za odlaganje

Razlika između ove dve kolone je razlika između kluba koji funkcioniše i kluba koji piše izveštaje.

Partizan zaslužuje više od saopštenja — zaslužuje pobede

Ne negiram napor koji je uložen. Ne negiram da je finansijska situacija bila katastrofalna i da je neko morao da se uhvati u koštac sa tim. Ali posle 18 meseci, navijač ima pravo da pita: gde je fudbal u svemu ovome?

Partizan je fudbalski klub. Ne korporacija koja restrukturira dug. Ne preduzeće koje se hvali kontrolama UEFA koje uzgred budi rečeno jedva i prolazi. Fudbalski klub koji postoji da igra fudbal, da pobeđuje i da svom narodu pruži razlog za ponos. I dok god su saopštenja duža od liste trofeja, nešto je fundamentalno pogrešno.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11