Kako je Partizan sistematski izdao čoveka koji ga nikada nije izdao — i zašto nijedna uprava nije nevina
Piše: Volimpartizan.rs
Ako želite da znate šta je zaista bolesno u Partizanu, ne gledajte tabelu, ne gledajte rezultate, ne gledajte ni rasprave o tome ko će sedeti u kojoj fotelji. Gledajte kako ovaj klub tretira Bibarsa Natha — čoveka koji je sedam godina ćutao dok mu je dug rastao, koji je potpisivao papire da bi klub prošao monitoring, koji nije blokirao Partizan kad je imao svako pravo da to uradi. Milion i dvesta hiljada evra. Toliko Partizan duguje igraču koji je ostao kad su svi pametniji otišli. I umesto da nas to boli — mi se bavimo time ko će voditi klub.
Partizanov dug prema Nathu — hronologija jedne izdaje
Hajde da budemo precizni, jer brojke ne lažu čak ni kad ljudi oko njih lažu. Glavnica duga — skoro milion evra — nastala je za vreme uprave Milorada Vučelića i Miloša Vazure. Neisplaćene rate iz ugovora, bonusi za grupne faze evropskih takmičenja u kojima je Natho davao sve od sebe. Onda je došla nova uprava, i šta se promenilo? Ništa — osim što je dug narastao za još dvesta hiljada evra.
Svaka garnitura je imala istu priču: “Rešićemo.” Nijedna nije rešila.
A Natho? Čoveku su prošlog leta smanjili platu na petnaest hiljada evra mesečno. Nije pravio problem. Potpisivao je papire za monitoring. Ćutao je javno. Rekao je da dogovor ostaje „unutar četiri zida.” Da ja imam 57 godina i da mi neko duguje ovoliki novac uz takav odnos — ne znam da li bih imao tu vrstu dostojanstva. Iskreno sumnjam.
Zašto je Partizanov odnos prema Nathu sistemski problem, ne pojedinačni slučaj
Evo šta me najviše brine, i ovo govorim kao neko ko je četiri decenije gledao kako se igrači provlače kroz ovaj sistem: Natho nije jedini. On je samo najvidljiviji.
Kruže priče — i svi ih znamo, čak i ako se ne pišu otvoreno — o igračima koji “opraštaju dug” u zamenu za ispisnicu. Razmislite o tome na trenutak. Klub vam duguje novac koji ste zaradili, novac za koji ste potpisali ugovor, novac za utakmice koje ste odigrali. I onda, kad hoćete da odete, taj isti klub vam kaže: “Hajde da se dogovorimo — ti nama oprostiš deo duga i da potpišeš da nemaš potraživanja – mi tebi ispisnicu i sve najbolje.”
To nije dogovor. To je ucena sa dodatnim koracima.
Invertovana je svaka logika. Umesto da se klub stidi što duguje, dug postaje alat za kontrolu. Igrač koji ima legitimno potraživanje pretvara se u prosjaka koji moli za slobodu. A klub koji ne može da plati račune ima obraz da postavlja uslove.
Partizan, Natho i pitanje koje niko ne postavlja — čija je ovo odgovornost?
Sad dolazimo do dela koji me tera da udarim šakom u sto. Ko je odgovoran?
Vučelić i Vazura? Apsolutno — pod njima je nastao najveći deo duga. Ali oni su otišli. Nova uprava? Naravno — dodali su još dvesta hiljada na gomilu i nisu rešili ništa. A ko je sad na redu? Niko ne zna, jer niko ne zna ko zapravo vodi klub.
Imamo situaciju u kojoj:
- Nije jasno ko će voditi Partizan u budućem periodu
- U maju počinje reprogram poreskog duga — 400.000 evra mesečno ili svih 22 miliona dolazi na naplatu
- Čelnici se bore za pozicije dok se finansijska bomba otkucava
- A Bibars Natho čeka. Kao što čeka sedam godina.
I u tom haosu, ko će se setiti da plati čoveku koji je davao sve od sebe? Ko će to staviti na dnevni red kad se ne zna ni ko sastavlja dnevni red?
Zašto Partizan ne zaslužuje Nathovu lojalnost — a upravo je ta lojalnost sve što imamo
Ovo je deo koji boli da se napiše, ali mora. Bibars Natho je znalac fudbala kakvi se retko rađaju. Čovek koji je mogao da igra bilo gde, koji je izabrao da ostane u Beogradu, koji je Partizan shvatio ne kao stanicu u karijeri nego kao dom. Iskusni vezista koji bi, po sopstvenom priznanju, voleo da ostane u Humskoj i posle igračke karijere, u nekoj drugoj ulozi.
A mi — mi kao klub — smo mu za to zahvalni tako što mu dugujemo sedam godina zarade i verovatno se spremamo da ga ispratimo kroz zadnja vrata.
Razvijete vremenom instinkt za ljude koji iskreno vole Partizan i one koji samo prolaze. Natho je od prvih. I upravo zato je ovo toliko gnusno — jer sistem najžešće kažnjava one koji su mu najlojalniji. Ko će sledeći put da ostane kad bude teško, kad vidi kako smo tretirali Natha?
Dug Partizana prema Nathu — ko će platiti, i kada?
Svedočimo, kako se čini, završnim nedeljama saradnje između kluba i igrača. Nijedna strana se ne oglašava o produžetku ugovora. A 1.2 miliona evra i dalje stoji kao otvoreno pitanje — ili, da budem precizniji, kao otvorena rana.
Pre ili kasnije, neko će morati da plati. Bilo odmah, bilo u ratama. Ali “pre ili kasnije” je fraza koja u Partizanu znači “možda nikad” — i to Natho zna bolje od svih nas.
Jedno ne mogu da razrešim, i vraćam se na to stalno: kako je moguće da čovek koji je sedam godina gutao poniženja i dalje želi da ostane u Humskoj u bilo kom svojstvu? Da li je to ljubav prema klubu ili nešto što mi, sa strane, jednostavno ne možemo da razumemo?
Iskreno, više nisam siguran da li me više ljuti dug ili činjenica da smo kao klub postali mesto gde se lojalnost ne isplati.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
