Trener Partizana posle poraza od Vojvodine nudi izjave koje ne odgovaraju onome što se videlo na terenu — i to bi trebalo da brine više od samog rezultata
Piše: Volimpartizan.rs
Postoji nešto gore od ubedljivog poraza — a to je trener koji posle tog poraza izlazi pred mikrofone i opisuje utakmicu koja se nije odigrala. Damir Čakar je posle 0:3 na Karađorđu rekao da mu je tim bio u „egal utakmici” koja je otišla zbog jednog evrogola. Vojvodina je imala dvocifren broj prilika. Partizan jednu. Ako je ovo „egal”, onda reč više nema značenje.
Partizanov poraz na Karađorđu — šta je Čakar zapravo rekao
Hajde da raščlanimo šta je trener rekao, rečenicu po rečenicu, jer svaka otkriva nešto.
„Čini mi se da smo otišli iz egal utakmice u ubedljiv poraz.” Čini mu se. Tim koji je stvorio jednu jedinu pretnju pred golom Vojvodine bio je u egal utakmici. Tim protiv koga je protivnik kreirao dvocifren broj šansi — egal. Ne znam koja utakmica je bila na monitoru ispred Čakarove klupe, ali nije bila ista ona koju smo mi gledali.
„Mislim da je presudio evrogol u finišu prvog poluvremena.” Savićevićev gol jeste bio spektakularan. Ali on nije presudio — on je samo stavio potpis na dominaciju koja je trajala od prvog minuta. Vojvodina je pretila pre tog gola. Kolarević, Veličković, Ranđelović, Vidosavljević — svi su imali prilike ili poluprilike. Gol je bio logičan ishod, ne nesrećna okolnost.
„Sve posle šta se desilo bio je proizvod pada koncentracije.” Dva penala u nadoknadi su proizvod pada koncentracije? Možda. Ali koncentracija ne pada iz vedra neba posle 85 minuta — ona pada kad si mentalno potrošen jer si ceo meč trčao za loptom koju nemaš.
Preuzimanje odgovornosti bez razumevanja — Partizanov najdublji problem
„Ne želim da krivim ovu decu, najodgovorniji sam ja, preuzimam potpunu odgovornost.”
Evo gde moram da budem iskren: ova rečenica zvuči ispravno. Zvuči zrelo. Zvuči trenerski. I upravo zato je opasna — jer maskira odsustvo stvarne analize.
Preuzeti odgovornost je lako. Traje pet sekundi. Izgovoriš rečenicu, novinari zabeleže, javnost registruje gest. Ali šta to konkretno znači? Šta ćeš da promeniš? Gde vidiš problem? Ako ti je jedina dijagnoza „evrogol i pad koncentracije” za utakmicu u kojoj ti tim nije postojao — onda preuzimanje odgovornosti nije gest zrelosti, nego dimna zavesa.
Naučio sam da prepoznam trenutak kad se trenerske izjave odvoje od terenske realnosti. To je trenutak kad počinješ da gubiš svlačionicu — jer igrači tačno znaju kako je utakmica izgledala, čak i ako to ne kažu pred kamerama.
Čakarova odbrana mladih igrača Partizana — plemenita, ali promašena
Novinari su pitali o Dragojeviću i Ugrešiću. Čakar ih je zaštitio: „To su dobri momci i dobri igrači.” U redu — zaštititi mlade igrače pred medijima je trenerska obaveza. To ne sporim.
Ali problem nije u tome da li su Dragojević i Ugrešić dobri momci. Problem je u tome što su dva mlada veznjaka bačena u derbi bez sistema koji ih štiti, bez iskusnih igrača pored njih koji kontrolišu tempo, bez taktičkog okvira koji im daje jasne zadatke. Kolarević, Vidosavljević i Veličković ih nisu pojeli zato što su bolji fudbaleri — pojeli su ih zato što iza njih stoji sistem, a iza naših ne stoji ništa.
Ne kriviti decu je ispravno. Ali ne kriviti sebe za to što si ih poslao u bitku bez oružja — to je već druga priča.
„Naravno da sam pravi čovek za Partizan” — izjava koja traži dokaze, a Čakar ih nema
I onda — pitanje koje visi u vazduhu. Da li je pravi čovek za Partizan?
„Naravno da jesam. Želim da se bavim ovim poslom.”
Želja da se baviš poslom nije kvalifikacija. Pola Srbije želi da trenira Partizan. Pitanje nije da li hoćeš — pitanje je da li možeš. A posle dva poraza od dolaska na klupu, sa timom koji na Karađorđu stvara jednu šansu u 90 minuta, sa čitanjem igre koje „egal utakmicu” vidi tamo gde je bila jednosmerna ulica — dokazi za tu samouverenost su tanki.
Promenio je golmana. Dobro — Krunić nije kriv za poraz, to stoji. Ali sama promena sugeriše da Čakar traži rešenja na pogrešnim mestima. Problem Partizana na Karađorđu nije bio između stativa. Problem je bio svuda ispred njih.
Roganović je dobio udarac i imao nesvesticu. Mitrović je osećao malaksalost na poluvremenu. Okolnosti su bile nepovoljne — to je činjenica. Ali okolnosti su nepovoljne svake nedelje kad nemaš identitet. Kad ne znaš ko si kao tim, svaki problem postaje kriza, svaka povreda postaje katastrofa, svaki evrogol postaje presuda.
Deo mene želi da Čakaru da više vremena — jer fer je reći da je nasledio haos i da dva meča nisu dovoljan uzorak. Ali drugi deo, onaj koji je slušao ove izjave, pita se: ako posle ovako ubedljivog poraza ne vidiš stvarnu sliku, koliko ti vremena zapravo treba da je vidiš? Navijači koji veruju da Čakar zaslužuje strpljenje — voleo bih da čujem na čemu to baziraju, jer iz ovih izjava ne vidim čoveka koji razume dubinu problema. Možda grešim. Ali posle ovog Karađorđa, teret dokazivanja je na njemu.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
