Partizan se vraća u Zetru — rivalstvo sa Bosnom zaslužuje više od nostalgije (20h)

Crno-beli večeras posle 16 godina igraju u Sarajevu protiv kluba sa kojim dele najsjajnije stranice jugoslovenske košarke — ali emocija mora da se pretoči u pobedu

Foto: RTS.rs

Piše: Volimpartizan.rs

Ima rivalstava koja preživljavaju sve — ratove, raspade, finansijske krahove, 16 godina bez jednog jedinog zvaničnog meča. Partizan i Bosna su upravo takvo rivalstvo. Dva šampiona Evrope, dva kluba čiji su dueli pisali udžbenik jugoslovenske košarke, večeras se ponovo nalaze u olimpijskoj Zetri, i samo pomisao na to budi nešto u stomaku što racionalna analiza ne može da objasni. Ali posle više od četiri decenije praćenja crno-belih, naučio sam da nostalgija sama po sebi ne donosi poene. Ova utakmica mora da bude više od lepog sećanja — mora da bude pobeda.

Zašto Partizan u Zetri nosi težinu koju mlađi navijači možda ne osećaju

Kome je ispod četrdeset, teško da u potpunosti razume šta je Bosna značila za Partizan. To nije bio samo protivnik — bio je ogledalo. Dok je Bosna iz niželigaša rasla u silu sredinom sedamdesetih, Partizan je na temeljima „hronične prosečnosti”, kako izvor precizno kaže, sklapao kockice buduće veličine. Njihovi putevi su se ukrštali u trenucima kada je svaki meč nosio istorijsku težinu.

Banjaluka, 21. mart 1978. — finale Kupa Koraća. Dvorana Borik, 6.000 ljudi, portreti Varajića i Delibašića na jednoj strani tribina, ilustracija parnog valjka na drugoj. I transparent iz Doboja: „Iz Doboja stiže glas, crno-beli volimo vas.” Praja ubacuje 48 poena, Kića 33, produžetak, 117:110 — prva evropska titula za Partizan.

Kako je Partizan Bosni uzeo Evropu i dobio šampionat u istoj sezoni — pa ipak izgubio trku

Ono što tu sezonu 1977/78 čini posebno poučnom je upravo ono što se desilo posle Banjaluke. Partizan je osvojio evropski trofej, ali samo nekoliko dana kasnije Bosna je uzvratila u šampionatu — 109:102 na Novom Beogradu, ponovo 48 Dalipagićevih poena, ali ovog puta za gubitnike. Titula je prvi put otišla u Sarajevo. I upravo tu lekciju ne smemo da zaboravimo: jedno rivalstvo, dve potpuno različite priče u istoj sezoni. Veliki mečevi se ne dobijaju na osnovu prethodnih zasluga.

Bosna je tu titulu pretvorila u nešto još veće — sledeće godine postala prvak Evrope. Istorija je zapamtila „studente” i iz tog razloga svako gostovanje u Sarajevu nosi specifičnu emociju. Zetra nije obična hala. To je mesto gde se košarkaška istorija dešavala.

Bilans protiv Bosne u ABA ligi uliva optimizam — ali jedno upozorenje stoji

Brojevi govore jasno: osam pobeda i samo dva poraza u deset odigranih mečeva ABA lige. Na papiru, Partizan je apsolutni favorit u ovom rivalstvu u regionalnom takmičenju. Ali, Zetra zna da bude neprijatno mesto za goste, i Bosna pred svojim navijačima dobija dimenziju koju tabela ne prikazuje.

Takmičenje	Partizan	Bosna
Prvenstvo Jugoslavije	23	17
Plej-of Jugoslavije	4 (2-1 u serijama)	4
Kup Jugoslavije	2	1
Evropska takmičenja	2	1
ABA liga	8	2

Statistika je na našoj strani. Ali poslednji meč ova dva tima — ona luda utakmica u martu 2010. — pokazuje da brojevi ne znače ništa kad Bosna zaigra pred punom Zetrom.

Martovski preokret 2010. — poslednje poglavlje koje Partizan i Bosna dele

Petnaesti mart 2010. Dupke puna Zetra. Bosna vodi četiri razlike petnaest sekundi pre kraja. Žarko Rakočević, nekadašnji crno-beli, na liniji slobodnih bacanja da zapečati pobedu. Promašuje drugo bacanje. I onda — Božićeva trojka. Izjednačenje. Produžetak. U produžetku ponovo drama: Šehovićev promašaj sa penala, Sarajlijin šut sa distance koji završava na „drugom obruču.” Partizan pobeđuje 86:84, a sarajevska publika iskreno aplaudira.

Takve utakmice se ne zaboravljaju. I upravo zato večerašnji meč nosi emociju koja prevazilazi trenutnu tabelarnu situaciju oba tima. Šesnaest godina je prošlo. Bosna se vratila u ABA ligu prošle godine posle dugog i bolnog puta. Partizan je i dalje tu, sa svim svojim uspesima i problemima. Obojica su preživeli. To samo po sebi vredi poštovanja.

Šta Partizan mora da pokaže večeras u Zetri posle pauze u ABA ligi

Pauza u ligaškom kalendaru može da bude blagoslov ili prokletstvo — zavisi od toga kako je tim iskoristio dane bez utakmica. Verujem da crno-belima ovaj predah može da posluži kao resetovanje, prilika da se srede stvari koje u ritmu meč-za-mečom nije moguće adresirati. Ali postoji i druga strana medalje: hladni motori, nedostatak takmičarskog ritma, i gostovanje u hali koja će biti glasna i neprijateljska.

Partizan mora da uđe u Zetru sa energijom koja pokazuje da je pauza bila produktivna, ne uspavljujuća. Bosna će imati motiv — pred svojom publikom, posle 16 godina čekanja na ovaj meč, igraće kao da im je poslednji. Crno-beli moraju da odgovore zrelošću i kvalitetom. Imamo tim koji to može. Sada je na njima da to pokažu.

Jedno ne mogu da razrešim koliko god da pokušavam: da li današnji igrači uopšte osećaju težinu ovog rivalstva, ili je za njih ovo još jedno gostovanje u ABA ligi bez posebnog naboja? Dalipagić, Kićanović, Vujošević, Obradović — za njih je Bosna značila nešto visceralno, nešto što se oseti pre nego što sudija baci loptu. Navijači koji pamte ta vremena znaju o čemu govorim. Oni koji ne pamte — večeras imaju priliku da shvate zašto se priča o ovom rivalstvu ne gasi ni posle 16 godina. A ja ću biti pred ekranom u Šapcu, sa istim nestrpljenjem kao uvek, ubeđen da crno-beli mogu da se vrate sa pobedom. Možda je to iracionalno. Ali sa Partizanom je oduvek bilo.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11