Četiri sekunde večnosti: Partizan opet pao na koš koji najviše boli

Crno-beli bili na pragu istorijske pobede u Tel Avivu, ali je stari demon poslednje sekunde ponovo odneo sve

Postoje porazi koji bole, i postoje oni koji ostaju urezani. Ovaj iz Tel Aviva spada u drugu kategoriju. Partizan je bio na korak od pobede koja se u Izraelu čeka još od 2010. godine, ali su četiri sekunde bile dovoljne da se sve sruši – još jednom, na način koji je navijačima Partizana postao previše poznat.

Crno-beli su imali utakmicu u rukama. Imali su energiju, imali su trenutke odlične igre, imali su i prednost u samom finišu. Ipak, ono što im je nedostajalo ponovo se pokazalo kao presudno – mirna glava, jasna odluka i kontrola u poslednjem napadu protivnika.

Makabi je to kaznio. Poslednji šut, poslednja sekunda, i novi poraz koji ne ostavlja mnogo prostora za racionalno objašnjenje.

---

Kako se dobija utakmica – i kako se izgubi

U završnici je Partizan imao tri poena viška, koje je obezbedio Kameron Pejn. Umesto smirenog privođenja meča kraju, usledili su promašaji, loše procene u odbrani i dozvoljen povratak domaćina.

Makabi je preuzeo inicijativu, ali je Bruno Fernando četiri sekunde pre kraja hladnokrvno pogodio oba slobodna bacanja i poravnao rezultat. Delovalo je da je Partizan preživeo najgore.

Nije.

Trener domaćih Oded Kataš imao je vremena za poslednju akciju. Lopta je završila u rukama Džimi Klarka, koji je pronašao prostor, šutirao preko ruke i pogodio – za erupciju u dvorani i šok u crno-belom taboru.

---

Napad solidan, odbrana – neprihvatljiva

Partizan je ofanzivno imao plan, posebno u prvom poluvremenu. Dilan Osetkovski otvorio je meč energično, Isak Bonga je doprinosio, a Fernando je donosio borbenost pod obručima. Međutim, sve to palo je u drugi plan zbog katastrofalne odbrane.

Primiti 27 poena u prvoj četvrtini na ovom nivou nije loš period – to je alarm. Makabi je u tim trenucima pogađao bez ikakvog otpora, čitajući slabosti gostiju i kažnjavajući ih bez milosti.

Kada su domaći brzo stigli do dvocifrene prednosti u drugoj deonici, činilo se da će utakmica krenuti poznatim tokom. Ali, za razliku od nekih prethodnih mečeva, Partizan se ovoga puta vratio.

---

Trenuci koji su davali nadu

Povratak je predvodio Osetkovski, gotovo sam u pojedinim momentima, dok je sa druge strane Ife Lundberg odigrao jednu od najboljih utakmica sezone. Njegovi poeni održavali su Makabi u životu onda kada je Partizan izgledao kao tim koji konačno ima kontrolu.

Treća četvrtina donela je i ono što se dugo čekalo – čvršću odbranu i jasniju ideju. Da nije bilo nekoliko nepotrebnih grešaka u završnici tog perioda, crno-beli su mogli da uđu u poslednju deonicu sa ozbiljnijom zalihom.

Sve je, međutim, vodilo ka neizvesnoj završnici. A tamo Partizan, već godinama, ne nalazi rešenja.

---

Deja vu koji ne prestaje

U poslednja četiri minuta igralo se koš za koš. Pejnova trojka za 91:88 delovala je kao trenutak preloma. Ipak, usledila je nova serija pogrešnih odluka, faulova i promašaja, pa je Makabi ponovo preokrenuo.

I kada je Partizan uspeo da se još jednom izvuče, ostale su te famozne četiri sekunde. Dovoljno da se istorija ponovi.

Teško je govoriti o karakteru i napretku u noći kada se upisuje poraz koji briše sve pozitivno. Možda je Žoan Penjaroja dobio borbenost koju je tražio. Ali dok se ovakve završnice ponavljaju, Partizan ostaje tim koji je blizu – ali nikad dovoljno blizu.

---

BUDI SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN.

Piše: Volimpartizan.rs 🖤