Ono što posebno zabrinjava posle remija sa Radničkim nije samo rezultat, već način na koji je trener pokušao da ga objasni.
Izjava Nenada Stojakovića zvuči kao niz opštih mesta koja možda prolaze u nekim drugim sredinama, ali u Partizanu – teško.
Čestitanje protivniku koji je došao u Humsku sa jasnom idejom da se brani, i to protiv tima sa 27 bodova manjka, deluje kao spuštanje kriterijuma. Radnički nije uradio ništa spektakularno – uradio je ono što mu je Partizan dozvolio. A to je ključna razlika koju ova izjava promašuje.
Posebno je problematično objašnjenje da je rival sa igračem manje „dao još više snage da se odbrani“. To jeste tačno na nivou opšteg mesta, ali ne sme da bude alibi za ekipu koja skoro sat vremena igra sa viškom, na svom terenu, uz ambiciju titule. Ako Partizan ne zna šta da radi protiv bloka od devet igrača, onda problem nije u „snazi odbrane“, već u strukturi igre, ideji i pripremi.
Rečenica o tome da su „nemoguće stvari moguće i obrnuto“ lepo zvuči, ali ne objašnjava ništa. Fudbal jeste nepredvidiv, ali ne do te mere da se 60 minuta sa igračem više svede na stihiju i nadanje. U tom kontekstu, izjava više liči na filozofsko opravdanje nego na analizu onoga što se zaista dogodilo na terenu.
Najopasniji deo cele priče je završnica: „Partizan ima kvalitetan proizvod među igračima, ali taj proizvod treba obraditi.“ To je priznanje koje zvuči korektno, ali dolazi prekasno. Ako se problem realizacije vidi „nekoliko kola unazad“, kako sam trener kaže, onda je legitimno pitanje – šta se radilo tokom pauze, priprema i prijateljskih utakmica?
Partizan nema luksuz vremena. Ovo nije ekipa u fazi stvaranja identiteta bez rezultatskog pritiska. Ovo je tim koji je lider prvenstva, sa jasnim ciljem – titula. U tom kontekstu, izjave koje relativizuju izgubljene bodove i stavljaju akcenat na apstraktno „rast ekipe“ više zabrinjavaju nego što smiruju.
Jer, ako su ovo „momenti rasta“, onda bi prvi znak tog rasta morao da bude – jasan plan, jasna odgovornost i jasna poruka da bodovi protiv Radničkog u Humskoj nisu prihvatljiv gubitak, bez obzira na okolnosti.
U Partizanu se greške mogu tolerisati. Ravnodušnost prema njima – ne.
CRNO-BELA LJUBAV NIKAD NE PRESTAJE.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
