Katastrofalni međusobni odnosi među čelnicima Partizana, tinjajući već nedeljama, kulminirali su poslednjim potezom Predraga Mijatovića – prekomandom mladog Dušana Jovanovića u prvi tim, donetom bukvalno preko noći. I to bez konsultacija sa generalnim direktorom Dankom Lazovićem i direktorom omladinske škole Miralemom Sulejmanijem.
Taj jednostrani potez, koji je presekao sve dosadašnje prakse u Humskoj, otvorio je novu pukotinu u ionako napetim odnosima.
Lazović i Sulejmani, potpuno isključeni iz procesa, razmišljaju čak i o napuštanju kluba. A razlog je jasan – Mijatović je odluku doneo sam, kao da ostatak Uprave ne postoji.
Zidovi u Humskoj imaju uši, pa ne čudi što su glasine o raskolu odmah počele da kruže. Oni koji prate situaciju mogli su sve naslutiti još posle meča sa Čukaričkim, kada je Mijatović, iako nije bio na stadionu, iskoristio druge poluge moći da smeni Srđana Blagojevića. Lazović se tome usprotivio – ali uzalud. Smena je potpisana samo imenom Predraga Mijatovića, dok je ostatak Uprave navodno samo „saglasan“.
To govori više od hiljadu reči.
Ono što je nekada bilo nezamislivo u Partizanu, postaje realnost: odluke se donose samovoljno, bez procedure, bez komunikacije, bez elementarnog poštovanja funkcija. A raspad sistema vidljiv je i kroz izbor novog trenera Nenada Stojakovića, još jednog isključivo Mijatovićevog kadrovskog poteza, kome Lazović čak nije ni prisustvovao.
Lista međusobnih zamerki sada je ogromna.
Mijatović zamera drugima nedovoljnu angažovanost.
Oni njemu – neprimerene izjave, štetu po klub, solo akcije, smene bez dogovora, prekomande mladih igrača mimo svih pravila i hijerarhije.
Najbolniji primer upravo je slučaj Dušana Jovanovića.
Mladi sin nekadašnjeg reprezentativca Laneta Jovanovića ubačen je u prvi tim kao direktan rezultat samovolje, čime je narušena struktura sportskog sektora i zapaljena nova iskra konflikta. U klubu u kojem svaki pogrešan potez trenutno množi tenziju, takva odluka bila je kap koja je prelila čašu.
Partizan se nalazi u najtežoj unutrašnjoj krizi poslednjih godina. A upravljačke borbe, presečene komunikacije i lične odluke preko reda – samo potapaju brod dublje. U momentu kada klub mora da diše, neko ga drži pod vodom.
Kada Uprava gori iznutra, ni teren ne može da diše spolja.
A navijači to osećaju više nego ikad.
UVEK UZ NAŠ PARTIZAN. Piše: Volimpartizan.rs 🖤
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
