Ugrešić, Kostić i Vukotić "oborili" Javor

U danu kada je klub ranjen, kada su navijači između besa, tuge i razočaranja protestovali zbog rastanka sa Željkom Obradovićem, fudbaleri Partizana bili su jedini koji su mogli makar na trenutak da vrate veru i udahnu malo vazduha u crno-belu svakodnevicu. I uspeli su — pobedom od 4:0 protiv nepredvidivog Javora, pred oko 2.500 Grobara u hladnoj beogradskoj noći.

Atmosfera u Humskoj bila je neobična, gotovo simbolična — tribine su više ličile na miting podrške Žocu nego na regularnu utakmicu 17. kola. Vrelo na minus temperaturi, uvrede upućene upravi, skandiralo se protiv Ostoje Mijailovića, ali i pesma za fudbalere koji su pre samo nedelju dana bili izviždani zbog poraza od Železničara. Ovaj put — odgovorili su.

Prvi koji je preuzeo ulogu „bolničara ranjenog kluba“ bio je Ognjen Ugrešić. Igrač koji izgleda kao da je procvetao posle odlaska Srđana Blagojevića, u saradnji sa novim trenerom Nenadom Stojakovićem, delovao je svežije, odlučnije i spremnije da povuče. Blistao je večeras, potpuno zasluženo postigao dva gola i pokazao kako bi Partizan mogao da izgleda kada napada brzo, direktno i bez straha.

Već u 13. minutu, posle lepe kombinacije Miloševića i Vukotića, pogodio je za 1:0. Bio je to samo nagoveštaj znatno boljeg izdanja crno-belih u odnosu na prošlu nedelju. Brže se igralo, hrabrije napadalo, a Stojaković je konačno dobio bar deo onoga što je zamislio u kratkom periodu od pet treninga.

Drugi gol došao je u nastavku — majstorska lopta Bibarsa Natha, još jedna asistencija mladog Jovana Miloševića, i Ugrešić kao hladnokrvni egzekutor koji „uspavljuje meč“. Samo potvrda da kada ima jasne zadatke i prikladnu ulogu, ovaj momak može biti jedan od nosilaca nove energije.

A da Partizan ima decu koja kucaju na vrata velike scene, svedočili su prodori Trifunovića, udarci mladih igrača, ulasci Dembe Seka, pokušaji Nikole Simića… Najbolji primer bio je Jovan Milošević — borben, agresivan, žestok, pogađao je prečku, stvarao šanse, izgledao kao fudbaler koji će tek praviti razliku.

Međutim, defanzivni deo… to je druga priča. To ne može da se sredi za nedelju dana, koliko je Stojaković imao ekipu na okupu. Javor je stvorio čak nekoliko opasnih šansi, a već u 4. minutu Bajere je mogao da šokira Humsku. Mnogo je škripalo, i Stojaković to zna bolje od svih na tribinama.

Na kraju, individualni kvaliteti su stavili tačku: Kostić je pogodio odmah po ulasku, Vukotić završio meč golom, a Partizan upisao zaslužena tri boda — možda ne blistav, ali značajan trijumf.

I dok se u košarkaškom klubu urušava sve što je godinama građeno i dok uprava deluje izgubljeno, neorganizovano i bez odgovora — fudbaleri su barem večeras doneli mrvu utehe.

Lakše se diše.
Makar u fudbalskom delu kluba.