Analiza: Ko je pogrešio u Partizanu i zašto problemi izbijaju na površinu
Prvi put pod novim trenerom bilo je — loše. Bez uljepšavanja, bez opravdanja, bez skrivanja iza fraza. Partizan je protiv Železničara izgledao loše u svakom smislu, a ni izjava Nenada Stojakovića da je imao krnji kadar i samo jedan trening ne može da sakrije suštinski problem. Jer — problem nije subota. Problem nije Pančevo. Problem traje mesecima.
Što sezona više odmiče, postaje sve jasnije da greške napravljene tokom leta izlaze na površinu u najgorem mogućem trenutku. Drugi krug šampionata tek je počeo, a već sada se vidi da mnogi propusti ne mogu da se gurnu pod tepih. Činjenica je da je Partizan i dalje lider, ali isto tako da je odigrao utakmicu više i propuštao priliku za čvrstu, stvarnu prednost. Ona koja se osvaja na terenu, a ne u tabeli koja zavisi od tuđih kikseva.
Crno-beli su već mogli biti ozbiljno odvojeni od Crvene zvezde i Vojvodine. Ali nisu. I zato će, kada u maju dođe vreme za računicu, grobari ponovo prepričavati: šta bi bilo da su se realizovale šanse u Nišu, šta bi bilo da je Jurčević pogodio u derbiju, šta da nije bilo pada na Banovom brdu, šta da nije bilo užasa protiv Železničara.
Nijedan tim ne može sve da dobije. Ali kandidat za titulu ne sme da poklanja bodove. Ili onda nije ozbiljan kandidat.
A Partizan — poklanja.
Da ne bude zabune: ovo nije novi fenomen. I kod Stanojevića i kod Duljaja viđeno je isto. Prednost se stvori, pa se ispusti, jer se ključne odluke donesu sporo, neadekvatno ili — nikako.
Najveći promašaj leta je već dobro poznat: štoper. Od prvog dana se znalo da timu treba iskusan, čvrst, lider iz poslednje linije. I to nije dočekano. Ni u Evropi, ni u Superligi. Od AEK Larnake do Hibernijana, od Mačve do Železničara — sve je isplivalo na videlo. Defanziva Partizana je trenutno poroznija nego kod bilo koja tri najbolja tima lige.
Drugi problem je odluka da se sezona iznese sa decom. Lepo zvuči. Romantično. Ali nerealno. Partizan i Zvezda žive pod drugačijim pritiskom, na drugačijem terenu. Barselona si može priuštiti „La Masiju“ u prvom timu. U Srbiji — retko ko može. A forma mladih igrača pada. I to je normalno. Ali onda klupa nema odgovor. Nema igrača koji ulaskom menja tok utakmice.
Krivica nije samo na trenerima. Rukovodstvo je promašilo nekoliko ključnih procena i nije obezbedilo dovoljno iskustva ni takmičarske stabilnosti. Zbog toga sada Partizan izgleda teže, sporije, manje energično nego na startu sezone, kada je sve ličilo na eksploziju talenta.
A januarski prelazni rok? Sve indicije govore — neće biti velikih promjena. Finansije su loše, prioritet ostaje razvoj igrača. Što je plemenito, ali za klub koji želi titulu — nedovoljno.
Ako već posrće i najveći rival, onda je upravo ovo trenutak da se reaguje. Da se dovede iskusan štoper, pouzdan levi bek, kvalitetan organizator igre. Da se napadne titula stvarno — delima, ne rečima.
Na kraju, pitanje i o trenerima. Blagojević nije izdržao dva poraza. Stojaković je već dobio zvižduke. Mijatović već najavljuje stranca na leto. Sve deluje kao prelazna faza, kao čekanje, kao prazno hodanje — a liga ne čeka.
Partizan je propustio da postavi jasne temelje. I sada plaća ceh.
Još uvek nije kasno. Ali vreme brzo curi. I rezultati moraju postati prioritet. Ne deklarativno — nego na terenu.
CRNO-BELA LJUBAV NIKAD NE PRESTAJE. Piše: Volimpartizan.rs 🖤
