Šta najviše fali Partizanu Mozzart Bet ove sezone? Neki će reći – centar. Drugi – zamena za Karlika Džonsa. I jedno i drugo su tačni odgovori, ali ono što bi Željko Obradović sigurno stavio na prvo mesto jeste energija i borba.
Crno-beli su u nekoliko navrata ove jeseni delovali bez “goriva”, bez prave iskre. Videlo se to u Dubaiju, Madridu, a i sinoć u Areni protiv Pariza. Ipak, u tom moru konfuzije pojavio se jedan momak – Arijan Lakić – koji je ponovo pokazao šta znači nositi dres Partizana.
Iako je postigao svega dva poena, način na koji je igrao naterao je celu dvoranu da mu skandira. U prethodnim kolima bio je rezervista, dobijao po nekoliko minuta, ali protiv Pariza – 20 minuta čistog žara. Svaki kontakt, svaki odbrambeni duel, svaka lopta – delovala je kao da mu je poslednja.
Bez obzira na to koliko minuta dobije, Lakić je uvek isti: fokusiran, požrtvovan, timski. Nema spuštanja glave, nema dramatike. Samo – rad, disciplina i strast.
Dok je bio na parketu, Partizan je disao. Kada je morao da odmori, tim se raspao. Zato je sinoć postalo jasno – dok ne stigne pojačanje na poziciji plejmejkera, Lakić mora da igra više. Slede Hapoel i Barselona, a ako Partizan želi da “izvuče” te duele, treba mu više igrača s mentalitetom Arijana Lakića.
Dolazak Bruna Fernanda doneće snagu i čvrstinu pod obručem, ali ono što Lakić ima ne može se trenirati – to je karakter.
🖤 UVEK UZ NAŠ PARTIZAN.
Piše: Volimpartizan.rs
