Atmosfera koja danas trese Beogradsku arenu, koja diže tribine na noge i budi emocije generacija, nije nastala juče.
Rodila se davno — u vreme kad su Dragan Kićanović i Dražen Dalipagić svojim talentom, ponosom i ludom željom utabali put Partizana ka večnosti.
Pre pola veka, crno-beli su čekali svoj prvi trofej. I taman kad se činilo da će proći još mnogo sezona bez pehara, stigli su Kića iz Čačka i Praja iz Mostara — dvojica asova koji su promenili sve.
Pod rukom velikog Ranka Žeravice, a kasnije Rebe Ćorkovića i Dušana Ivkovića, Partizan je ušao u eru u kojoj su snovi postajali realnost:
🏆 Prva titula 1976.
🏆 Prvi evropski trofej – Kup Koraća 1978.
🏆 Prva tripla kruna 1979.
To nije bio samo početak trofeja. To je bio početak kulta Partizana.
Beogradska Hala sportova postala je hram, karte su se tražile danima ranije, a ime Partizana odzvanjalo je Evropom.
Kića i Praja bili su više od igrača – bili su ideja. Njihove igre, njihova strast i rivalstvo stvorili su nešto što traje do danas.
I dok su u polufinalu Kupa Koraća 1978. protiv Huventuda zajedno ubacili 136 poena (Kića 66, Praja 70) – postalo je jasno da Evropa više nikada neće biti ista.
Kasnije su njihove naslednike predvodili Divac, Paspalj, Đorđević, Danilović…, pa onda i Željko Obradović, koji je svoj put trenera započeo upravo po Kićinom pozivu.
Sve generacije, sve ere – povezane su istom emocijom.
Zato danas, kad Arena gori i hiljade grla pevaju „Partizan šampion”, u svakom tom uzdahu ima malo Kiće, malo Praje.
Jer taj plamen su oni zapalili.
I on gori i danas.
Vreme prolazi, imena se menjaju, ali Partizan – on ostaje večan. 🖤
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
