Na sajtu Volimpartizan.rs možete ponovo čitati najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Autor teksta: Marija Andrić
Krenula je Evroliga, mi u Dubaiju kao turisti. Prvo kolo crno kao nafta u Emiratima. Oni stigli do skoro 30 razlike kao da smo došli u pustinju po vodu, a ne po bodove. Na kraju „samo” 15, jer valjda nije da treba da nas baš do kraja ponize. Ima li utehe? Možda samo malo jer je i u Beogradu stub srpstva ostao bez bodova od Armanija. Nije da nam to nešto znači, ali nekako neobjašnjivo je lakše…
I sad drugi čin. Beograd, Arena, protivnik Armani. Da budemo iskreni: mi, navijači, volimo naš Partizan više nego što oni ponekad vole da igraju za njega. Nama nije dovoljno da se trgnu u trećoj četvrtini na pet minuta, da smanje razliku i da nam pokažu da mogu, pa onda puste kao da igraju protiv Tamiša u KLS-u. Hoćemo eksploziju, hoćemo igru, hoćemo onaj Partizan koji zna gde je, za koga igra i ko ga gleda.
Partizan ove nedelje mora da pokaže da nije došao u Evroligu jer nije imao šta pametnije da radi utorkom i četvrtkom. Ne može više da se spava po tri četvrtine pa onda da se probudimo na pet minuta. Ovo nije društveni klub za razonodu, ovo je Partizan.
Jer ako smo mi u publici spremni da izgubimo glas, i 104 000 dinara za sezonsku za standard 1, valjda ste i vi na parketu spremni da izgubite malo znoja.
Armani je već u Beogradu, ostali su posle prve utakmice jer je ove nedelje duplo kolo. Ali nisu oni samo pobedili zvezdu, već su je bukvalno odučili od košarke na jedno veče. Čovek koji se kune u zvezdu, Marko Gudurić, u ključnim trenucima je sipao tri trojke kao da drži opelo svom bivšem klubu, pored njega i Partizanov bivši ali zauvek naš, Zek Ledej, podsetio nas je kako ume da zapali utakmicu. Jedino što se mi iskreno nadamo da mu ta usluga ostaje upisana samo protiv njih, a ne da je nastavi protiv nas.
Sad su tu već nekoliko dana, pa je pitanje: da li su se navikli na beogradski „aromatični miks“ dim iz toplana, smog sa obilaznice i maglu što miriše na ugalj ili će večeras pokušati da nas opiju svojim „Armani kodom“? Jer lepo je kad na reklami sve miriše na citrus i mošus, ali u Areni će mirisati samo jedno, na znoj i borbu do poslednjeg zvuka sirene.
A negde iza kulisa ostaje i pitanje: da li duh Đorđa Armanija, koji je nedavno „otišao“ u legendu, i dalje bdi nad ovim klubom, ili će Beograd večeras upisati prve bodove u toj elegantnoj italijanskoj košulji?
Etore Mesina u Beogradu trenutno igra svoj mali „Vimbldon“. Nije izgubio već šest utakmica zaredom, i protiv Partizana, i protiv zvezde. Set od 6:0, lep kao iz teniskog udžbenika. Uživa čovek, dođe u srpsku prestonicu, prošeta Knez Mihajlovom, malo pogleda Kalemegdan, a onda uđe u halu i upiše još jednu pobedu kao da je to stvar običaja, a ne sporta.
Ali svaki set, pa makar i najsavršeniji, jednom mora da se prekine. Ako je Mesina navikao da u Beogradu servira as za asom, onda je vreme da Željko Obradović izvadi svoj ritern iz rukava.
Da li će taj njegov set od 6:0 nastaviti svoj niz i pretvoriti se u simultanku protiv beogradskih klubova? Ili će baš večeras Željko poentirati u taj brejku, saznaćemo uskoro.
Jer ako je Mesina u Beogradu dosad igrao svoj lični Vimbldon, vreme je da shvati da se u Areni ne igra na staru slavu već svi živimo danas samo za ovo veče a sutra kako nam bude.
Karlik Džons, od njega smo očekivali da bude motor ekipe, ali u Dubaiju je više ličio na auto u „eko režimu“. Par puta je upalio brzinu, ali onda kao da je ugasio motor da sačuva gorivo. Ako je trebalo da bude dirigent, onda je svirao kao violinista koji je zaboravio note. Večeras mora da pokaže da zna i „forte“, a ne samo „pijanisimo“.
Sterling Braun, čovek sa etiketom „3&D“ izgledao je više kao „3&Zzz“. Njegove trojke odmarale su na obruču, a odbrana nije bila katastrofa, ali nije ni mirisala na vrhunsku klasu. Ironija je što mu ime znači „sterling“, nešto čisto, vredno i plemenito, pravo srebro, a mi očekujemo da igra kao zlato, ne kao bronza sa buvljaka.
Aleksej Pokuševski, da nabacio je pet kilograma mišića, sad deluje fizički jači, ali njegov šut i dalje nije nabaždaren. Kao da je kupio novi zvučnik, a pušta muziku sa starog kasetofona. Večeras hoćemo da vidimo da li može da uklopi novu snagu sa starim talentom.
Tajrik Džons, snažni centar koji bi trebalo da bude sidro u reketu. U Dubaiju je više izgledao kao čamac bez jedra na talasima, čas tu, čas tamo. Ali mi verujemo da je Tajrik preležao morsku bolest a ovo drugo kolo a prvo kod kuće mu je prilika da pokaže da nije samo „prisutan“ u rosteru, nego da može da dominira.
Arijan Lakić, momak od koga se očekuje čvrstina, energija, odbrana. Protiv Dubaija nije delovao dovoljno naštelovan, više kao da traži mesto u ansamblu. Ali večeras, pred domaćom publikom, mora da pokaže da je tu s razlogom, jer Arenu ne interesuju izgovori već samo energija, ona prava kakvu nam je pokazao da ima.
Finski klinac, finsko čudo, Mika Murinen, novo lice, nova nada. Nismo ga još videli na terenu, ali večeras očekujemo njegovu „premijeru“. Možda baš ta sveža finska hladnoća bude ono što će zalediti Armanijeve akcije i zapaliti našu publiku.
A ako smo u Dubaiju delovali kao da nas je još uvek pratio umor sa turnira u Australiji i smena vremenskih zona, e pa dobro, sad smo kod kuće, vratili smo se na srednjoevropsko vreme i nema više izgovora. Za nas Evroliga počinje večeras.
Večeras nije samo drugo kolo. Večeras je prvo polaganje računa pred onima koji najviše vole, najviše traže ali i najviše žele, pred beogradskom publikom. U Atini, Madridu ili Dubaiju možete da se sakrijete iza umora, vremena leta, vremenske zone ili nesnalaženja, ali u Beogradu nema skrivanja. Ovde je svaka lopta teža, svaki promašaj glasniji, svaki skok vredi kao aplauz.
Partizan večeras mora da pokaže da nije “glineni golub” Evrolige, već da je klub koji nosi obavezu imena. Mora da igra sa istom strašću s kojom publika diše svaku akciju. Ovo je više od utakmice, ovo je prvo veliko obećanje sezone.
I ako je prvo kolo bilo hladno tuširanje u sred pustinje, onda večeras mora da bude prvi pravi plamen u kišnom Beogradu, jer znamo svi, Arena ne traži ništa manje od toga.
Dosta je bilo spavanja, vreme je da zaigrate kao Partizan!🖤🩶🤍
Piše: Marija Andrić
