Prošlo je 15 godina od rečenice koju je izgovorio Duško Vujošević:
„Možeš da pogrešiš u tome kakav je neko igrač, ali ne smeš da pogrešiš u tome kakav je čovek.“
Danas je ta rečenica ponovo oživela u likovima dvojice mladića iz Humske – Ognjena Ugrešića i Vanje Dragojevića.
Oni nisu samo mladi fudbaleri. Oni su Grobari. Oni su Partizan.
Iako imaju tek po 19 godina, njihova zrelost nadilazi granice generacije kojoj pripadaju. Njihove igre ovog proleća bile su samo nagoveštaj onoga što nosi Partizanova budućnost, ali ono što ih čini drugačijima jeste način na koji razmišljaju. Srčano, smireno, odgovorno.
U vremenu kada mnogi talenti gledaju prema inostranstvu nakon nekoliko nastupa, Ognjen i Vanja biraju Teleoptik. Biraju Humsku. Biraju petogodišnje ugovore. Biraju težak put, jer znaju da je to ispravan put.
„Za nas je to ostvarenje sna. Da su nam ponudili i ugovor na deset godina – prihvatili bismo“, kaže Ugrešić.
„Partizan je najbolji klub na svetu za razvoj mladih. I mi to znamo“, dodaje Dragojević.
Obojica su prošli kroz sistem – od Zemunela do srpskih liga i nazad.
Vanjin put je bio strm – nije išao na pripreme, vratio se među “Optičare”, radio, ćutao, verovao. Ugrešić je tražio da igra za filijalu kad nije bio u planu – jer nije želeo da sedi. Želeo je da raste. Da se dokaže. Da igra.
I kada su zaigrali – nisu slavili golove kao zvezde, već kao Grobari.
Trčali su ka jugu. Trčali su ka istoku gde su roditelji. Trčali su sa osećajem – ne zbog kamere.
„Previše mi znači. Naježim se sad kad se setim Lučana“, iskreno priča Ognjen.
Oni znaju gde su bili, znaju gde su sada, ali još važnije – znaju gde žele da budu.
I žele tu. U Partizanu.
Čak i u vremenima kada se klub bori za opstanak. Čak i kada nema svetla reflektora. Oni ostaju.
Zato imaju pravo da sanjaju i o tome da se vrati Matija Popović – njihov drug, njihov saborac sa terena iz detinjstva – i da zajedno ostvare nešto veliko.
„To bi bila istorija“, kažu u glas.
Inspirisani putevima Nikole Milenkovića i Strahinje Pavlovića, uvereni su da neće pogrešiti.
„Ne želimo da se poredimo ni sa kim. Želimo da se u budućnosti poredimo s nama“, govori Ugrešić bez trunke sujete – ali s ogromnim samopouzdanjem.
Ovi momci nisu proizvodi sistema. Oni su njegovi najčistiji predstavnici.
Ima li većeg komplimenta za Partizan?
Za kraj, neka ostane zapisano:
Budućnost Partizana nije na čekanju – već igra u sredini terena i nosi brojeve 36 i 80.
BUDITE SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN.
Piše: VolimPartizan.rs
