Danko Lazović, novi generalni direktor FK Partizan, odmah je po ulasku u klub pokrenuo temu koja već godinama budi najdublje emocije među navijačima – povratak “naših” igrača iz sveta. Ljudi koji su odrasli u Humskoj i poneli crno-belu boju u srcu, pa je sada žele nazad.
U razgovorima koji su se vodili sa Stevanom Jovetićem, Stefanom Savićem, Darkom Brašancem, Ademom Ljajićem, Matijom Nastasićem i Radosavom Petrovićem, vidljiva je bila ideja da Partizan dobije ne samo kvalitet, već i identitet – osećaj pripadnosti koji je ovoj svlačionici dugo nedostajao.
Međutim, romantika je jedno, a realnost drugo.
Darko Brašanac se javno zahvalio na pozivu i izrazio ponos što ga se klub setio, ali jasno rekao da ne vidi sebe trenutno u povratku:
“Navikao sam se na inostranstvo, tamo se osećaš kao fudbaler. Bilo mi je drago zbog poziva, ali nisam razmišljao da se vraćam. Porodica i ja se lepo osećamo u Španiji.”
Sličan ton stiže i iz Turske, gde je Stefan Savić pod ugovorom sa Trabzonom do 2027. godine. Nekadašnji štoper Partizana i šampion Španije sa Atletikom, poručio je da, iako su kontakti sa Peđom Vasiljevićem postojali, povratak nije realan – bar ne ovog leta.
U međuvremenu, dok se imena nižu kao naslovnice iz snova, jedno pitanje ostaje otvoreno: gde je tu Bibars Natho?
Najbolji igrač Partizana u prethodnoj sezoni, čovek koji je dao 15 golova i upisao 16 asistencija, trenutno je bez ugovora, a iz kluba se o njemu – ćuti. I dok maštamo o Ljajiću, Jovetiću, Petroviću i ostalima, treba se setiti čoveka koji je već tu, koji je godinama bio lider i koji nije zaboravio na Partizan ni kad je bilo najteže. Natho je više od fudbalera – on je simbol upornosti u vremenu bez trofeja.
Da, povratak Jovetića bio bi spektakl. Da, Petrović je realan, čak i potreban. Ali nema veće poruke novog početka nego da prvo poštujemo one koji su ostali verni.
Jer, ako budemo jurili samo prošlost, a zanemarimo sadašnjost, promašićemo suštinu. A suština Partizana je – čast i borba, ne zaborav.
BUDITE SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN.
Volimpartizan.rs
