Biti deo Partizana nije samo stvar ugovora. To je osećaj, trenutak, susret koji te zauvek menja.
Slobodan Rojević, nekadašnji pouzdani bek Partizana, čovek koji je u crno-belom dresu proveo pet nezaboravnih godina, evocirao je uspomene koje su svetinja svakom istinskom Grobaru. U okviru velike ankete Mozzart Sporta povodom 80. rođendana Partizana, Rojević je izabrao svojih idealih 11 crno-belih, ali mnogo više od toga – otkrio je kako se postaje deo duše ovog kluba.
„Kada sam prvi put kročio u klub, nisam znao šta da očekujem. Ali čim sam ušao u baštu restorana i ugledao Vasketa, Zorana Miladinovića i Gicu Damjanovića za istim stolom – znao sam da sam tu gde treba.
Prišao sam, pozdravio se… To je bio taj trenutak. Ne potpisivanje ugovora, ne prvi trening – nego taj susret sa legendama. Od tog momenta sam znao da sam postao deo Partizana.“
U Rojevićevom idealnom timu nalaze se legende koje su oblikovale istoriju crno-belih: od Šoškića i Ćurkovića na golu, Vasovića i Paunovića u srcu odbrane, do Jusufija i Golaca na bokovima. Na sredini su Zoran Miladinović, Moca Vukotić – kojeg opisuje kao starijeg brata svakom mladom igraču – i Miloš Milutinović, čovek koji nije bio samo trener, već i saputnik, inspiracija, brat.
„Nikada nisam dobio toliko poštovanja i ljubavi od nekog trenera kao od Miloša. On je znao da izvuče najbolje iz svakoga od nas. Nije to bio odnos trener–igrač. To je bilo bratstvo u dresu Partizana.“
Rojević sa setom pominje i Branka Zebeca, Čajkovskog, Galića, a za buduće jubileje ostavlja i mesto za Sašu Ilića, čoveka sa kojim nije delio teren, ali jeste emociju prema grbu.
Kao trenera, izdvojio je Tomislava Mladinića, ali nije propustio da pomene i Bjekovića, Bobeka, Milutinovića. Jer u Partizanu – ne meri se samo rezultat. Gleda se ko si bio kao čovek.
„Za mene, životni san nije bio da igram za reprezentaciju. Najveći san bio je da obučem dres Partizana. To je za jedan život sasvim dovoljno.“
I zato, dok danas razni biraju timove, prave liste i anketiraju, mi znamo jedno – Partizan nije samo fudbalski klub. To je zajednica velikih ljudi, emocija, pogleda, susreta.
To je mesto gde legende sede zajedno i ostavljaju trag u dušama onih koji tek dolaze.
I kada Rojević kaže da je tog dana postao Partizan, znamo tačno na šta misli. Jer to nije karijera. To je sudbina.
VOLIMPARTIZAN.RS
