Kad stranac postane porodica
Priča o Amerikancima u Partizanu počela je još 1977. godine, kada je po specijalnom odobrenju crno-beli dres nosio legendarni Bak Tejlor. Od tada, kroz Halu sportova, Pionir i Arenu prošlo je mnogo njih – od talentovanih pojačanja do promašaja sa zvučnim CV-jem. Ipak, jedan je bio drugačiji. Jedan je postao naš. Frederik Haus.
Rođen 1978. u Valdosti (Džordžija), Fred je stigao u Partizan 2002. godine kao svestrani bek – kradljivac lopti, šuter, skakač. U Nort Karolini je dominirao statistikama, ali ono što nije pisalo u brojkama jeste ono najvažnije – srce. I kada su ga očekivanja pritisla na početku, nije odustajao. Nije se povukao. Ušao je u ritam, razumeo Partizan, prihvatio “sistem” – i eksplodirao!
U dresu crno-belih pravio je čuda:
🏀 39 poena protiv Cibone,
🏀 9 ukradenih lopti protiv Barselone,
🏀 Indeks korisnosti 40,
🏀 Prvi kradljivac lopti Evrolige 2003/04. (3,3 po meču).
Osvojio je dve titule sa Partizanom i postao prvi stranac koji je bez zadrške primljen u crno-belu porodicu. Ne zbog toga što je samo davao koševe, već jer je igrao kao Grobar. Srčano. Hrabro. Kao jedan od nas.
Posle Humske nosio je dres Ritasa, Taukeramike, Pamesa, Lokomotive, Azovmaša, Dnjepra… ali je uvek nalazio put nazad – u Beograd, na tribine, među Grobare. I danas, dve decenije kasnije, njegovo ime izaziva osmeh i nostalgiju.
Frede, hvala ti. Na svemu. Jednom naš – zauvek naš.
VOLIMPARTIZAN.RS/ Goran Bošković
