Za Sportski žurnal piše: Rasim Ljajić, predsednik Privremenog organa FK Partizan:
Fudbal je najrasprostranjeniji jezik sveta. Od školskih igrališta do svakog televizora, ova igra oblikuje naš zajednički rečnik emocija. Srbija voli i košarku, ali fudbal je i dalje naš najmasovniji sport. I baš zato, kad su tribine prazne kao nikada, moramo da se zapitamo – kuda ide naš fudbal?
Problem nije ni lopta, ni trava, ni klinci. Problem je ambijent. Regularnost nije luksuz, ona je temelj. Regularna liga donosi neizvesnost, neizvesnost donosi gledanost, gledanost vraća publiku, a publika donosi i novac. Ako prva karika – regularnost – pukne, ceo lanac pada.
Prolećni deo sezone često se svede na rekreaciju. Većina klubova u prvenstvo ulazi bez realne šanse da pomeri plasman. Najave da će „neko napasti titulu“ svake godine dočekamo s podsmehom. Država ulaže u stadione i infrastrukturu, ali to ostaje samo dobar dekor za prazne tribine.
Nedavni derbi pred nekoliko hiljada ljudi najbolji je dokaz koliko smo daleko od vremena kada su ti mečevi držali celu zemlju na nogama. Kada je sve unapred odlučeno, pada motivacija – i kod igrača, i kod navijača.
Gledamo kako u regionu stadioni gore. Hajduk – Dinamo pred punim tribinama, utakmica koja odlučuje prvenstvo, dok kod nas derbi gleda najmanje ljudi u istoriji. Niti pobednik slavi, niti poraženi tuguje. Jer – ništa se ne menja.
Posledica takvog ambijenta je jasna: ozbiljne firme nemaju interes da ulažu u domaći fudbal. Kako da budu deo priče kojoj publika više ne veruje? A moglo bi da bude drugačije.
Dobra vest je da regularnost – košta najmanje. Dovoljno je da postoji volja. Regularnost se može vratiti preko noći, samo ako svi akteri hoće da igraju pošteno. Najave iz FSS bude nadu da će se nešto pokrenuti.
Uvek slušamo kako je fudbal ogledalo društva. Ali ne zaboravimo – krivo ogledalo daje krivu sliku. Srbija ulaže ogroman novac u sport, a domaća liga izaziva podsmeh i nevericu. Vreme je za temeljno čišćenje.
Prvi i ključni korak: vratiti poverenje u suđenje. Publika više priča o sudijama nego o igračima. Treba nam stranac na čelu Sudijske komisije, nezavisan od lokalnih „struja“. Neko ko će uvesti jasna pravila i kazne, bez pritisaka i kalkulacija.
Ako vratimo veru u teren – publika će se vratiti. A bez publike – nema fudbala.
VOLIMPARTIZAN.RS
