Malo po malo, ali kaplje. A u današnjem Partizanu – to nije mala stvar. U klubu gde su nas stručnjaci ostavili da brojimo do poslednjeg centa, svaki evro je važan. Ovaj put, pomoć stiže sa Pirinejskog poluostrva – iz Saragose i Kadisa.
Priča počinje sa Samedom Baždarom. Letos je prodat Saragosi za 1.500.000 evra, ali je Partizan zadržao samo pola ugovora – dakle, oko 750.000 evra. Nije spektakl, ali je pošteno naplaćen potencijal, s obzirom na tržište.
Zatim, Bojan Kovačević. Pozajmica Kadisu uz otkupnu klauzulu od 600.000 evra. Nažalost, od toga Partizan vidi samo 100.000, jer čak 500.000 ide Čukaričkom. Ali i to je – nešto. U današnjim uslovima, Partizan zna da ni 100.000 nije za potcenjivanje.
Treći u ovom španskom talasu – Kervin Arijaga. Momak iz Hondurasa koji se u Beogradu nije snašao, ali u Saragosi jeste. Kada je zimus dogovoren njegov transfer, stavka je bila jasna – Španci ga otkupljuju ako se plasiraju u Primeru. A nisu. Čak se i bore za opstanak u Segundi. Ali, kako piše Marka, Arijaga ih je toliko oduševio da su odlučili da ga otkupe i bez plasmana u elitu – za 600.000 evra!
Partizan ga je platio 500.000 – i eto male razlike u plusu. Skroman, ali važan transfer u trenutku kada klub pokušava da se iščupa iz finansijskih ralja koje su mu ostavili Vučelić i Vazura.
Arijaga je trenutno povređen i najverovatnije neće igrati ovog vikenda protiv Kartahene, ali je već upisao 14 nastupa i jedan gol za Saragosu. Dovoljno da kažu – hoćemo ga!
Kap po kap – i napraviće se reka. Partizan danas nije klub koji rasipa, nego koji preračunava. I to mora da se menja. Ali dok ne dođe dan za veliki transfer – svaka kap je dobrodošla.
VOLIMPARTIZAN.RS
