Negde između sela Brzohoda i betonskih zgrada Borče, počela je najlepša priča jednog dečaka koji je znao samo jedno – da voli Partizan. Naučio ga je otac. I to se nikad nije zaboravilo. Zvao se Saša Ilić. Mali Saša. Naivan, tih, pomalo stidljiv – ali sa loptom u nogama i Partizanom u srcu.
Njegov put ka večnosti počeo je s Florijanom Matekalom, starinom koja je u svoje vreme stvarala “Partizanove bebe”. Bio je to prvi čovek koji mu je rekao “ti to možeš”. A onda je naišao Miloš Radaković. Za Sašu, čovek bez kojeg – kako i sam kaže – ne bi postao ono što jeste.
“Od 9. do 16. godine naučio sam sve od njega. Bio je više od trenera – bio je vodič, pedagog, stub. Srećom, opet me je trenirao i u prvom timu”, priseća se Ilić.
A onda – 1997. godina. Leto, stadion u Humskoj. Rival? Kroacija Zagreb. Prvi meč posle rata, pun naboja, tenzije, istorije. Saša nije bio planiran da igra. Bio je klinac. Ali fudbal, kao i život, često napiše scenario sam.
“I neko se povredio, manjak veznih igrača… Ljubiša Tumbaković me stavlja na klupu. Prvo poluvreme slabo, dolazi Miša Radaković, priđe mi i kaže: ‘Saša, zagrej se.’ Trčim, grejem se, čujem iz publike: ‘Ko je bre ovaj?’ Nosim broj 22, nisam ni sanjao… I uđem. Namestim gol. Pobedimo 1:0.”
A onda dolazi scena iz filma. Posle ponoći, sam u Beogradu, s 500 dinara u džepu. Uđe u taksi, reši da izađe kad brojčanik pokaže 499. Taksista kreće razgovor: “Gledao si Partizan? Onaj mali Ilić je odličan.”
“Ja sam”, odgovara Saša.
Taksista staje, pogleda ga i kaže – “Sedi, vodim te kući. Ne plaćaš ništa.”
To nije anegdota. To je ljubav. To je Partizan.
U dresu Partizana – 873 puta. 240 golova. Nema velikog trofeja bez njega. Igrao je do 42. godine. A telo? Nikad ozbiljna povreda.
“Imam dobru genetiku. Možda nisam uvek živeo kao profesionalac, ali sam imao srce. To se ne trenira. Ili imaš, ili nemaš.”
Ilić je danas simbol. Ikona. Večni kapiten. I svaki put kad se dečak u Borči, Požarevcu ili bilo gde zaljubi u Partizan, negde u toj priči biće i njegovo ime. Zato što postoje igrači – i postoji Saša Ilić.
Jer nije on igrao za pare, za slavu ili za naslovnice. On je igrao za Partizan. I mi igramo za njega.
VOLIMPARTIZAN.RS
Foto i Video: Mondo sport
