Mladi štoper Partizana, Mihajlo Ilić, vraća se u Italiju posle zrele sezone u crno-belom dresu. U svom intervjuu donosi emotivan oproštaj, očekivanja i planove.
Kada srce ostane, a igrač ode
Letnja rekonstrukcija ekipe Partizana neizbežna je. Biće odlazaka koji će navijači pozdraviti s olakšanjem, ali i onih zbog kojih će se teško skrivati emocije. Među njima je svakako i Mihajlo Ilić – štoper koji je, iako tek 21-godišnjak, bio stub odbrane i jedan od najpouzdanijih pojedinaca u sezoni koja nije donela trofej, ali jeste borbu, zrelost i… tihu nadu.
Ilić: Italijan po ugovoru, ali Grobar u duši
Mihajlo Ilić nije igrač Partizana — bar ne na papiru. Njegov matični klub je italijanska Bolonja, a crno-beli su ove sezone imali sreću da ga pozajme i uživaju u njegovom igračkom razvoju. Nažalost, čini se da je ta epizoda pri kraju.
“Vraćam se u Italiju, najverovatnije ću proći kompletne pripreme sa Bolonjom, pa ćemo videti šta dalje. Možda nova pozajmica, možda šansa u prvom timu… Videćemo”, rekao je Ilić za Informer.
Iskren, staložen, fokusiran na rast. I to je ono što ga izdvaja — nije samo talenat, već i karakter.
Zrelo leto za velikog dečaka
Iza Ilića je sezona zrelosti. Više od 25 mečeva ove godine, ukupno 58 u dresu Partizana — uz 4 gola, borbu bez predaha i staloženost starijih. Igrač koji nije stigao samo da popuni broj, već da gradi tim.
“Dobio sam na iskustvu, na samopouzdanju… Odigrao sam mnogo, i to mi znači. Di Vajo i skauti sve prate, nema skrivanja — zna se gde si”, dodaje Mihajlo.
Njegova ozbiljnost i transparentnost govore da iza njega ne stoji samo talenat, već i plan. Ali srce? Srce je i dalje na tribinama Juga.
Bez trofeja, ali sa čašću
Ilić se ne krije iza fraza. Priznaje — boli.
“Titulu smo prerano izgubili, iz Evrope ispali, a Kup… penali su presudili. Sanjao sam finale sa Zvezdom, derbi u borbi za trofej. To su utakmice koje te čine igračem. Ostaje žal što opet odlazim bez pehara”, kaže Mihajlo.
Ali to je Partizan. I to je veličina onih koji znaju da priznaju — kada boli, boli s razlogom.
Možda odlazi, ali nije nestao
Možda sledeći put kad dođe u Humsku, biće to kao rival. A možda… možda se vrati kao lider. Kapiten. Igrač koji donosi trofeje.
Jer jednom kada obučeš crno-beli dres — zauvek si deo nečeg većeg.
📣 Poziv na akciju:
Pratite VolimPartizan.rs i ostanite uz priče koje ne čitate na svakom koraku.
Podržimo naše momke dok su tu — i kada odu, neka znaju da ih Grobari nikad ne zaboravljaju. 🖤🏁
