Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte;
Autor teksta: Marija Andrić
Postoje utakmice. Postoje derbiji. Postoje finala. I onda postoje ovi trenuci. Trenuci kad stojiš na ivici i ne gledaš u poraz, već u večnost. Partizan je večeras na jednom takvom pragu, sa sve manje prostora za korak unazad, ali sa dovoljno srca za korak unapred. Pred crno-belima je hladni sever Baltika i vatreni jug naše tribine, ključaonica kroz koju se mora, ako se želi dalje. Dobro došli u Kaunas.
Pred nama je utakmica koja nije samo borba za plasman, već i za srce i dušu košarke. U Kaunasu, na sveti teren koji je obeležio istoriju ovog sporta, Partizan ulazi u duel koji može biti ključan za njegov put ka daljem takmičenju u Evroligi. Pretposlednje kolo, trenutak istine. Kroz ovu utakmicu, crno-beli ne igraju samo za sebe, već i za sve nas, za svoje navijače koji ih bezrezervno prate i pružaju podršku, gde god da se nalaze.
Grad koji živi košarku. Ali bukvalno. Tamo ne postoje dve ekipe, ne postoje podele, ne postoji fudbal kao alternativa, samo zeleno, samo Žalgiris. Njihova deca uče da broje kroz rezultat, njihovi starci prate tabelu pre vremenske prognoze. Kaunas, srce Litvanije, zemlje koja košarku doživljava kao veru, kao deo svoje svakodnevnice, gde košarka nije samo sport već način života, gde ljudi bukvalno žive i dišu za svaku loptu koja lete kroz vazduh. Baltik i Balkan, dva sveta na izgled različita, ali u suštini slična, spajaju se u ovom spektaklu. Litvanija, zemlja koja je svojim ponosnim nastupima na svetskoj sceni dokazala da je košarka njen nacionalni identitet, a Kaunas, grad koji živi u ritmu te igre, kao da sa svakim udaranjem košarkaške lopte oseća i otkucaje srca svog naroda.
Košarka nije sport, ona je kulturološka činjenica, kao litvanski jezik ili raženi hleb. I u taj grad, u taj košarkaški manastir, stiže Partizan sa Balkana, sa burom u krvi, sa istorijom na grudima, sa srcem koje ne zna za predaju.
Dok, sa druge strane, Beograd. Grad koji je uvek bio ne samo metropola, već i dom ljubavi, strasti i borbe. Grad koji diše u istom ritmu sa svojim Partizanom, gde nije važno gde se nalaziš, jer znaš da je navijačka sila koja prati Partizan, uvek tu, čvrsto uz tim. Srce Beograda kuca za Partizan, kao što je i srce Partizana uvek tu za svoje navijače. Vruć teren, puna hala u Kaunasu, ali i duh i snaga koja odjekuje sa tribina Beograda, gde se svaki pojedinec, svaki navijač, oseća kao da nosi težinu celog kluba na svojim plećima.
Kaunas i Beograd, sasvim različite energije. Tamo mirne ulice, uredni trgovi, sve teče po redu, kao u preciznoj simfoniji, a ovde potpuni haos, ali ljubav na prvu. Beograd je grad u kome niko ništa ne duguje, ali se greške skupo plaćaju. U Beogradu se pobeđuje inatom.
Partizan zna šta znači pobeda u ovakvim trenucima. Zna da je svaki trenutak, svaki detalj važan. U ovom susretu, njihova igra nije samo taktička, već i emotivna. Oni znaju da pobeda ne znači samo prolazak u dalji krug Evrolige, već i to da će, uz povoljne rezultate drugih, sanjati dalje, zajedno sa svojim navijačima, koji u njima vide više od igrača. Vide ih kao predstavnike svoje strasti, svoje borbe i svoje nade. Partizan u Kaunas ne dolazi kao turista. Ne dolazi da se pokloni publici, iako je poštovanje prema Žalgirisu i svemu što predstavlja duboko. Ali mi ne nosimo ove boje da bismo se divili. Mi ih nosimo da bismo osvajali.
Kako će zvuci Kaunasa odjekivati u ovom najvažnijem meču, tako će zvuci Beograda, zajedno sa svim tim navijačima koji kao jedan čovek žive za Partizan, biti snaga koja će nositi crno-bele. Ovo nije samo igra, ovo je dokaz da srce koje kuca za Partizan ne poznaje granice, da se on i njegovi navijači neće predati, bez obzira na sve.
U ovom velikom susretu, ne možemo a da ne pomenemo i trenere koji su obeležili istoriju ovih timova. Na jednoj strani, u redovima Žalgirisa, Andrea Trinkijeri, pronicljivi italijan, ne samo što je izuzetan strateg, on je i bivši trener Partizana, ne tako davno, sada sa svom svojom mudrošću i iskustvom upravlja timom Žalgirisa. Njegova strategija je često kombinacija brze igre, intenzivne odbrane i velikih individualnih sposobnosti koje su se već nekoliko puta pokazale kao presudne u ovom takmičenju.
Sa druge strane, na klupi Partizana, stoji Željko Obradović, čovek koji zna šta znači pobeđivati. Njegova osvajanja i neizmerno bogatstvo iskustva čine ga jednim od najtrofejnijih trenera u istoriji evropske košarke. Sa beskompromisnim pristupom, vezan za svaku svoju odluku, on je taj koji iz Partizana izvlači maksimum. Obradović nije samo strateg, on je lider koji zna kako da motiviše svoje igrače i kako da im prenese onu vatru koja je potrebna za veliki uspeh. Njegova ljubav prema klubu i strast za pobedom su ono što pokreće tim, ali i svakog navijača koji veruje u ovu ekipu.
A šta reći za glavne aktere ove sage, oni iz Žalgirisa, i vi u Partizanu, ništa ne sme da vas pokoleba. Kada se pogledate u ogledalo, vidite tim koji može da sruši sve, ali i tim koji nosi svoje izazove, i svaki ima svoje zvezde, koje ponekad bljesnu kao dijamanti, a ponekad se osećaju kao da su u rijalitiju.
Kad je domaćin u pitanju, to je ona ekipa koja zna kako da igra pravu košarku, pravi skiper i bacač odbrane Lekavičius, on se kreće kao da je konstruisan po kompasu. On nije samo bek, on je fudbalski „krilo“ koje bi moglo da obiđe pola terena za pet sekundi. A tu je i Vong, kada misliš da si zaključao odbranu, on samo baci pogled u pravi ugao i pogodi neki trojku sa 9 metara. Na krilu je naše srce, naš Smajli, s njegovim pokretima koji izgledaju kao da su uzeti iz neke američke boks scene, a ipak iz Borče ruku na srce, i naravno Ulanovas, koji se ponaša kao da svaki poen koji daje donosi Litvaniji novu dimenziju košarke. Dok su čuvari reketa Birutis i Danston, kao kamene zidine što opasavaju zamak, oni nikada ne veruju u izgovore, veruju samo u blokadu!
A na drugoj strani samo Partizan, i znam, svi vas gledamo kao neke junake koji su samo na trenutke zaboravili šta znači biti Partizan. Ali neka to ipak bude samo trenutak slabosti, a najveća „slabost“ navijača naravno Karlik Džons, pravi mali motor sa unutrašnjim sagorevanjem, terena i svakog protivnika, brutalni as koji zna da upali mašinu u pravom trenutku.
Iako bez neke zasluge, moram spomenuti Ife Lundberga, koji izgleda kao da je došao iz nekog paralelnog unverzuma, jer u ovom našem malom svetu ono što on radi svakako nije košarka, ali hajde neka ga Baltička zima konačno probudi iz sna i neka pokaže zašto ga Virtus još uvek pamti. Tu je naravno i Sterling Braun, momak koji je nekad kao vremenska prognoza, ponekad oblačno, ponekad sunčano, ali ne možeš da predvidiš da li će za dva dana biti toplo ili će ponovo pasti neka nestabilna forma.
Naš kapitena, energija, snaga, neko ko je odrastao na ulicama Beograda, i neko ko uvek zna gde da pronađe šut za pobedu, nekad nevidljiv, ali uvek pravi kad je teško. Ljubimac ovog tima, naravno Arijan Lakić, je pravo malo srce i borac, kao neki divan vatrogasac, uvek tu da ugasi požar, ali još uvek čeka svoju šansu da istu tu vatru na terenu i zapali, nadamo se da ga Željko neće pustiti da samo izgori u toj želji. Za centre makar ne brinemo, diskretni heroj Brendon Dejvis, kao i sve bolji Balša koji se nametnuo kao starter, verujemo da mogu da zaustave svaki nalet koji Trinkijeri nacrta. A Tajrik Džons, on je uvek kao elementarna nepogoda na terenu, pa neka baš danas kad najviše treba udari grom u sred Žalgirisovog reketa…
Naše vreme tek dolazi, ne moramo biti savršeni da bismo bili veliki. Kada vam bude najteže, setite se da niko neće proći kroz vas bez ožiljka. Pogledajte ove momke. Da, svaki ima svoje greške, ali svi zajedno čine jednu strašnu mašinu. Zato nemojte da vas pobedi ni odbrana Žalgirisa, ni njihovi fini pokreti. Vi ste Partizan. Vi ste tu da pišete istoriju. I nikada nećete dozvoliti da vas bilo ko potceni, jer vaše ime je više od toga.
Partizane, sada je tvoj trenutak. Sada je vreme da pokažeš svu svoju snagu, da pokažeš da duh koji nosiš nije običan, da nije slučajno što ovaj tim nosi ime koje je simbol hrabrosti i strasti. I svaki put kad ti se čini da je teren vruć, da je publika bez milosti, seti se to je ta žeđ za pobedom koja greje tvoje srce. To je ta vatra koja ti daje snagu da nastaviš dalje, da ne staneš, da ne odustaneš, bez obzira na sve prepreke.
Znaj, Partizan, Kaunas je vatra, ali i Beograd je oganj. Srce tvoje, iako daleko od kuće, kuca u svakom navijaču koji te prati, u svakom čoveku koji nosi tu želju u sebi. Pogledaj svoje saigrače, gledaj u oči svakog od njih, oni su ti braća, oni su tvoj tim, a zajedno ste nepobedivi. U ovom trenutku, vi ste više od igrača. Vi ste istorija, vi ste legende koje se ispisuju na terenu.
Ne odustaj. Nikada ne odustaj. Nikada ne sumnjaj u sebe, jer ova igra je više od svakog poena, više od svakog koša. Ovo je tvoja čast, tvoja duša, tvoja borba. I za svakog ko te prati, za svakog ko veruje u tebe, ova pobeda je naša. Ti si Partizan. Ti si snaga koja ne poznaje granice.
Nećemo stajati. Nećemo se predati. Ni sada, ni u bilo kom trenutku. I ako treba, izgrisćemo teren da pokažemo svetu da nema tima kao što je Partizan. Dok je srca, dok su ruke spremne da daju sve za pobedu, ovaj tim neće pasti. Jer Partizan je nešto što je više od košarke. To je vera. To je duh.
I sada, na ovom terenu, tvoja borba, tvoje dostojanstvo, tvoje ime, ono će biti zapamćeno. Danas ili nikad, daj sve što imaš za sve nas, za sebe, za Partizan!
Piše: Marija Andrić
