Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Piše: Marija Andrić
Postoje noći koje nisu obične, noći kada jedan grad ne spava, kada svaki udah boli, ali tera napred. Kada se srce stegne i kaže:”Mile jel imaš srce, ‘el nemaš, Mile sad ili nikad”. Večeras je takva noć, večeras Beograd živi za jednu utakmicu, za jedan klub, za Partizan. Jer večeras nije pitanje samo pobede, ovo je noć kada se možda i odlučuje sudbina cele sezone. Ovo je finale pre finala, više nema popravnog, ako želiš da odeš dalje moraš da pobediš ovde i sada, da pobediš sebe, nepravdu, da pobediš sve koji sumnjaju j tebe, da pobediš Efes, kod kuće pred svojim navijačima koji ti veruju nekad više nego samom sebi. I zato Partizan baš danas mora, ne samo zbog tabele, kalkulacija, plej-ofa, već zbog onog najvažnijeg što svako od nas nosi u grudima. Zbog svih onih što su nas učili da crno-bela boja nije samo stvar izbora, već stvar ponosa i vere.
Sa druge strane dolazi Efes, dobar tim, ozbiljan protivnik, ali dolazi na dobro poznato mesto gde kalkulacije prestaju, a najjači padaju.
Dok su neki sinoć slavno mahali zastavu “bratstva” i pokazali nam kako je zapravo izgledao kasting za seriju “igra sudbine”, u Pireju su se prodavali ideali o slučajno promašenim zicerima, a u Železniku slavili pokloni iz Atine. Kakva braća, takva i čast. Dobro režirano, loše odglumljeno, ako ništa makar će dobiti zlatnu malinu za najgoru glumu u sezoni jer karma je znamo svi šta, uvek vrati ono što joj daš.
Nas ne zanimaju njihove predstave, mi ipak igramo košarku, onu pravu, lepu igru koju gledaju samo privilegovani, bez lažne skromnosti, privilegovani su uvek navijači Partizana.
Utakmica danas nije samo običan meč, ovo je borba za nastavak sna, za sve ono u šta verujemo i za ono što nikada nećemo zaboraviti. Igramo i za one kojih više nema među nama, ali koji su zauvek u crno-belom srcu. Za Radišu Ilića, kapitena i bedem Partizana, za Andriju Delibašića, golgetera koji nas je nosio kroz najlepše pobede. Prekratko su ostali sa nama, ali su zauvek tu, u svlačionici, na tribinama, na terenu. Znamo da večeras, pored naših momaka na parketu, igra i armija na nebu. Znamo da nas gledaju, da su sa nama, kao što su oduvek bili. Za njih! Za crno-bele boje koje žive večno.
Na klupi Partizana sedi naravno Željko Obradović, vrlo retko sedi, osim kad je kosa u pitanju, i dok utakmica ne počne. Neki za njega kažu da je trener, ali prava istina je da je on mnogo više od toga. Ako Evroliga računa vreme, ono se deli na dve epohe, pre Željka i posle njega. Pre njega klubovi su sanjali o titulama, posle njega počeli su da sanjaju kako da ga zaustave. Turci ga dobro znaju, nije im samo pokorio ligu, već im je uzeo danak u krvi i debelo naplatio Harač. U Istambulu ga i danas zovu imperator. I kada večeras Efes izađe na teren, znaće da igraju protiv čoveka koji gde god ode, izvodi tim na domaći teren.
Na drugoj strani je Luka Banki. Solidan italijanski stručnjak, trenutno na klupi Efesa, do juče komandovao Virtusom iz Bolonje. Dobro znamo tu školu, puno taktičkih začina, ali kada ga probaš shvatiš da smo taj sos već jeli za doručak.
Banki može da sastavi najbolje akcije iz Bolonje i Istanbula, ali danas igra protiv trenera koji je devet puta dizao pehar Evrolige i kome ne možeš podvaliti ni zonu, ni pritisak a ni lažni osmeh, a on tebi može iskustvo, autoritet i pre svega ljubav prema svom timu.
A taj tim večeras čine neustrašivi.
Na bekovima prvi, pravi mali biser iz školjke, Karlik Džons, igrač koji nekad toliko brzo trči da ako raširi ruke verovatno bi poleteo. Kada se on zaleti ka košu, linije odbrane izgledaju kao otvoren prozor, protivnici ga samo vide kako nestaje dok semafor već beleži poene.
Uz njega Dvejn Vašington, hladniji od februara, tačniji od Roleksa. Kada on uzme loptu u ruke, navijači se već hvataju za glave, ali navijači suprotnog tima. Uvek tu, spreman da zagrize je naravno Nilikina, uvek spreman da svaki napad a i protivnika pojede za doručak.
Dok sa druge strane… Efes…
Šejn Larkin, nekad brži i od vetra, ako mu daš prostora, uglavnom pogodi, ali i on je svestan da večeras u areni mora prvo da se izbori za vazduh pa tek onda za poziciju za šut. Tu je i Rodrigo Bobua, iskusni Francuz, čovek koji ponekad bljesne, a nekad samo nestane kao internet u podzemnom prolazu. Naši bekovi će dati sve od sebe da signal bude loš a internet u prekidu. I naravno ne smemo zaboraviti Pi Džej Doužer, povratnik na mesto gde se nekad igralo za ponos i čast. Zna on dobro šta ga čeka, ovde se poštovanje skupo plaća i teško zarađuje a aplauzom se pozdravljaju samo oni koji ostave srce. Da li je spreman? Videćemo.
Na krilima navijača ovu utakmicu će možda odlučiti i krila oba tima. Efes šalje ozbiljnu ekipu. Džordan Nvora, ne baš Majkl Džordan, ni blizu ali zna da ubaci ključne poene, ako naša zona bude na visini zadatka, moraće da hvata tramvaj dvojku da stigne do koša. Tu je i Roland Smit, radnik u odbrani, ali kod Željka će morati na prekovremeni. Naravno i Derek Vilson poznat po tome što može da pogodi tri trojke zaredom, ali dolazi u goste čoveku koji osvaja tri titule zaredom…
A na drugoj strani Partizan ima arsenal za respekt i strah, od kad se vratio u tim posle povrede naš kapiten kada uđe u seriju, ona traje duže nego Mala nevesta, a protivnik već posle par epizoda zove tajm-aut, a njegov šut je kao pesma Đorđa Balaševića u decembru, uvek dolazi u pravom trenutku na pravo mesto. Njegova zamena, i prava predigra iz NBA Sterling Braun uvek igra kao da mu je svaka utakmica poslednja uvek sa namerom da se upiše u statistiku sa dvocifrenim brojem.
Nešto između krila i centra, između čoveka i gromobrana, naš Aleksej zvani Pokumanija, visoki čarobnjak, igrač koji deluje kao da ne zna gde ide a onda doda pas iza leđa na pet metara ili lupi rampu svakom ko samo pogleda ka košu. I naravno Mario Nakić, mladi lav koji je iz utakmice u utakmicu sve gladniji dokazivanja, ako mu se ukaže prava prilika, čim dobije loptu, to je već zapis u statistici.
Još jedan biser Partizana koji je do skoro bio skriven u svojoj školjci ali iz kola u kolo blješti najlepšim sjajem, Ajzea Majk, čovek koji donosi, snagu i bedem prve linije odbrane. Ako tražiš borbu tu je Majk, ako tražiš koš iz nemoguće pozicije, opet tu je Majk.
U reketu turskog tima Vinsent Poarje, francuski džin, planina od čoveka, toranj usred reketa. Deluje zastrašujuće, ali i najviši tornjevi ponekad padaju kada naiđe oluja, hoće li večeras ta oluja ostaviti toranj bez prijema signala? Da li je Poarje informisan da Partizan ima doktora u reketu, doktora igre leđima, Brendon Dejvis čovek koji igra strpljivo i pametno, gradi poziciju kao stari vajar što iz običnog kamena izvuče remek dela, a kada on uhvati poziciju i Dan Oturu će tražiti kompas da bi se vratio na svoju polovinu. Pored doktora tu je i sila prirode, Tajrik Džons je pravi primer drugog Njutnovog zakona da je sila jednako masa put ubrzanje, verujemo da je naš Tajrik u prošlom životu bio jabuka kojom je Njutn dokazivao svoje teorije.
Svaka karika u lancu našeg tima vredi kao zlatna poluga, svaka karika može se zlatnim slovima upisati na listu besmrtnih samo ako daju sve od sebe da ovu noć učine čarobnom.
Beograd protiv Istanbula, dve istorije, ali večeras samo jedna istina. Ovo nije borba istoka i zapada, niti sultana i despota, već samo pitanje ponosa i časti. Može li Željko doneti još jedan Hatišerif i pokazati još jednom ko je Sultan a ko i dalje samo veliki vezir? Da li će se večeras služiti Iftar pobede ili Tajna večera? Ipak ovo je naša kuća, naš grad, naš teren! Naša priča koja može postati najlepša bajka smo ako dovoljno želimo. Oni sanjaju finale, mi večeras igramo kao da je finale. Ovaj meč je malo više od borbe za plej-of, ipak je ovo pitanje časti. Idemo Grobari, odbranimo čast našeg Partizana i ukaljanog obraza Evrolige. Za crno-beli tim daj sve, srce ruke glas. Idemo jako do pobede.🖤🩶🤍
Autor teksta: Marija Andrić
