Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Piše: Marija Andrić
Gospodo, braćo crno-bela, večeras nas put vodi tamo gde se more spaja sa nebom, gde palme stoje kao stražari na ulazu u grad, ali i tamo gde košarkaška iluzija često nadjača stvarnost. Dobrodošli u Barselonu, grad Gaudija, Mesija i nadamo se novog kompleksa zvanog Partizan. Jer koliko god bili ispod nas na tabeli, koliko god ih forma vuče ka Mediteranu-dole, pod vodu. Ali protiv Partizana oni igraju kao da im se sećanje vraća na dane kad su bili nešto više od muzeja i plaže. A večeras se karta menja, večeras se kroji nova sudbina. Oni su Barselona, grad lepih fasada, ali ove sezone šupljih temelja, a mi Beograd, grad gde su možda ulice krive, ali ljudi stoje uspravno i ponosno, kad je najteže pokaže se ko je onaj pravi. Njihov tim kojim upravljaju milioni evra velika obećanja i još veća očekivanja, a mi jedna vojska, mala četa kojom komanduje jedno srce, jedna vera i jedna ideologija jednog čoveka koji ne živi život već živi Partizan. Za njih je ovo još jedna utakmica u kalendaru. Za nas? Za nas je ovo nada da se pokažemo da smo pravi baš onda kad je najteže, i na najtežem putu preko trnja stignemo do samog neba besmrtnih. I zato večeras kada se ugase reflektori na Kamp Nou, a turisti spakuju magnete na frižider, ostaje samo jedno pitanje, šta ima novo u Blau Grani? Novi-stari Partizan, sada moćan, silno motivisan spreman za još jedno čudo u gostima.
“Zato braćo kada se večeras ugasi muzika u hali,
kada utihnu zvona na Sagrada Familija Katedrali,
ostane samo zvuk patika o parket,
a otkucaji srca zaustave svet,
sve će se svesti na 40 minuta,
koji tim stiže prvi na kraj ovog puta?”
Sa jedne strane Željko Obradović, živa legenda, majstor zanata zvanog košarka, alhemičar koji najobičnije gvožđe pretvara u zlatne poluge. Čovek kome kada kažeš „nemoguće“, on pita „gde su tabla i marker?“, čovek kome kažeš posle 10 kola EL „pošto Vam je ova sezona završena, šta planirate za sledeću“, on veže 6 pobeda eto tako iz dosade. Njegov mozak je satkan od linija na terenu a njegovo srce, pa to još nije ispitano do kraja, svakako znamo da je to jedan crno-beli film koji do sada ima devet nastavaka a mi navijači čekamo jubilarni baš ove sezone. On na svojoj tabli ne crta akcije, već iznova i iznova novo istorijsko poglavlje. Za njega se ne igra da se igra, za njega se igra da se živi jer za Željka je košarka život a život Partizan.
A na drugoj strani , Joan Penaroja. Dobar trener, radnik, vredan, ambiciozan, ali naspram našeg alhemičara, u ovoj priči on je kao turista koji je u Barselonu došao sa mapom ali se izgubio čim je video prvu uličnu svirku. Njegovi timovi igraju brzo, lepo, moderno, ali protiv Željka to je kao da izađeš sa gumenom sabljom na čoveka koji svoj mač oštri još od ’92.
A kada se strategije ispišu i taktike nacrtaju, vreme je da se glavni akteri pošalju na teren, jer bez njih ni jedna taktika nema smisla. Prvi među njima… Pa, koga bi drugo spomenuli ako ne čoveka koji je vodio Partizan kao kapiten, koji je podigao pesnicu kad je bilo najteže, i povukao sve za sobom. Kevin Panter. Naš Kevin, i uvek će biti. Mi ga poštujemo, ali isto tako znamo da kad Panter obuče onaj drugi dres, on je samo jedan od protivnika. Partizan je veći od svakog imena, pa makar to bio i kapiten koji nas je vodio do velikih snova. Hvala mu za sve, ali danas neka se spremi da oseti šta znači igrati protiv Partizana kad je gladan, kad je u naletu i kada zna da cela Evropa gleda kao tim koji se vratio tamo gde pripada, u borbu za sam vrh.
Tamo gde je jedan kapiten otišao, došao je Vanja. Momak sa beogradskog asfalta, nosi kapitensku traku kao da je rođen sa njom oko ruke. Njegov povratak posle povrede je bio na velika vrata, baš onako kako smo navikli, možda i bolji nego pre, kapitenski najbolji kada nam najviše treba, kad niko ne sme, kad svi okrenu leđa lopti, kad naš tim gubi, on je tu da pogodi trojku iz nemogućeg, iz svlačionice, i zaledi pogled svakom ko ga čuva. On zna koliko verujemo u njega i želimo da baš ove noći dokaže da je pravi vođa ovog sjajnog tima.
Barsa će večeras izaći na teren sa šupljim oklopom sa mnogo zakrpa, bez Veselog, Laprovitole i Nunjeza, ali to je Barsa uvek moćna i opasna na svom parketu. Pokušaće da prikriju svoje slabosti sjajem svojih moćnih imena, ali naš tim je mnogo puta dokazao da imena ne igraju. Igraju ljudi sa srcem, igraju oni koji su svesni važnosti ove utakmice, a baš to može biti naša prednost. Njihovi bekovi, pored Pantera tu su Brisuela i Saturanski, ozbiljne face, ali kada naš trener postavi zonu, kada se naš mehanizam odbrane postavi u stav, neka Penaroja ipak pripremi novu izmenu.
A prva linija Partizana, pa koga prvo spomenuti ako ne Karlika Džonsa, ona mala čigra, što poput tajfuna zavrti kompletnu odbranu protivnika i kada krene, ne znaš jesi li ga video ili si ga sanjao. Izvuče poene iz onoga što drugi zovu nemoguće, kao čarobnjak što iz šešira izvuče zeca, pa još i zlatnog, on ne igra samo brzo, on igra pre svih. Njegova podrška spolja, nikako manje važan Dvejn Vašington, tihi momak iz ugla, nekad neprimetan, a onda kada je najvažnije, ubaci trojku iz drugog reda nivoa 200. Momak za velike trenutke i velika dela.
Važan deo slagalice koji nam je mnogo falio, njegove role su nekad prelomne, naš Nilikina, vratio se kao brodolomnik posle oluje a sada plovi iz utakmice u utakmicu kao da nikada nije bilo bure, mirno elegantno ali čvrsto kao sidro, verujemo u njega, verujemo da može da Panteru i Saturanskom pokvati već spremno slavlje.
Kada odbrana Partizana igra na najvišem nivou, napad je još bolji, a precizna ruka Sterlinga Brauna kao hirurška oštrica, seče mrežicu protivničkog koša i svaku nadu protivnika ako je do tada i imao. Kada on puca iz ugla, protivnik unapred zna da je kasno da bilo šta uradi, i hladan tuš za bilo koji tim koji se nameračio na pobedu. Pored sjajne spoljne linije, mozak našeg reketa je naravno Brendon Dejvis, pravi ubica mekog srca, uvek elegantan a efikasan kao da je tek sišao sa Milanske nedelje mode, dobro nije on, zvezda je sinoć, ali to je druga tema… Ako je on ubica mekog srca, u reketu imamo i hrabro srce, da pozavidi i Mel Gibson lično, na režiji i glumačkoj bravuri koju izvodi naša zver pod koševima, uvek spreman za borbu za poziciju ali i novo zakucavanje preko svakog protivnika, za njega evroliga još uvek nije izmislila pravog čuvara, Veseli je povređen tako da verujemo da se ta tradicija nastavlja i večeras. Ali kao i u svakoj bajci, zver uvek ima i onog ko taj kavez čuva, naš Ajzea Majk stražar koji nikoga ne pušta bez karte, uvek korak ispred, kao da zna gde će protivnik krenuti pre nego što i on sam zna. Partizanov Tom Kruz, ume da izvuče koš iz svake neoguće misije.
Svaki igrač našeg tima je jedno srce, Arijan Lakić je svakako lavlje, momak ludačke energije, hrabar, igra odbranu kao da pored košarke povremeno radi na vojnom poligonu, uvek zna gde mu je mesto, i uvek spreman da gine za baš svaku loptu, kad je svi vide u autu on jedini misli suprotno…
Ovaj tim je lanac a svaki od naših momaka je važna karika, važan deo slagalice ovog tima, ono što želimo je vruće srce i hladnu glavu. Večeras sve što znaš daj ovom parkeru, sve što si ikad naučio pokaži nam, svaku kap znoja koju si prolio na treningu večeras pretvori u koš, Partizane naš mi znamo zašto te volimo, ali neka to večeras svi vide.
A Ako Barsa misli da će Brzuela i Saturanski biti dovoljni i da Panter zna sve naše tajne, neka probaju. Anderson i Parker će leteti po terenu, ali njihov Parker nije onaj slavni Toni što može sve, ovo je ipak blaža varijanta, ma koliko se trudio, protiv Parizana će morati da uzme redni broj na šalteru da uopšte priđe košu, a centri Ernangomes, Metu i Fol, znamo koliko su jaki, ali isto tako naša centarska linija zna da ako želi da bude besmrtna i najbolja, mora pobediti najboljeg.
Dugo su nas gledali samo kao slučajne prolaznike, kao tim za sigurne bodove, ali ovaj Partizan, ovaj Partizan je zapalio požar koji se teško gasi. Pogledajte tabelu, slika nestvarna, oni ispod nas, a mi korak bliže mestu koje nam pripada. I ako je neko sinoć u Beogradu pao, to je samo znak da mi ustanemo još više. Neka oni pričaju o prošlosti, o slavnim godinama, trofejima iz vitrina. Mi pričamo samo o ovom danu, ovoj noći, o ovom napadu o ovom skoku i ovoj utakmici.
Večeras ne pričamo o tome ko je bolji na papiru, večeras verujemo u ono što nosimo u grudima. Verujemo u Partizan, zato ako se pitate ko će pobediti, niko Vam to ne može reći, ali ako se neko pita u koga verujemo, mi verujemo u ovu ekipu, u ove ljude i ove lude glave, a to je sasvim dovoljno. Idemo crno-beli za slavu, za čast, za pobedu. Pumpajjjjjj
Autor teksta: Marija Andrić
