Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Piše: Marija Andrić
Ovo nije običan dan, ovo nije običan derbi, ovo je crno-bela groznica, crni uragan koji se diže nad Arenom spreman da proguta crveno-belu improvizaciju zvezde, tima koji menja imena kao Legija pasoše 90-ih.
Partizan moćan, razjaren, u seriji pobeda dočekuje ekipu koja se prošle nedelje u Pioniru saplela o sopstvene ambicije za gornji deo tabele, ispustila pobedu i ostala zalepljena za parket kao reklama u Pioniru iz ’97.
Ako večeras padne još jedna prepreka u nizu, ako FMP (nekadašnji, ali znamo svi, jednom FMP, uvek limenka), napusti Beogradsku arenu pognutih glava, Partizan ih prestiže na tabeli. A znamo kako to ide kod Partizana, kada crno-beli dobiju zalet, ne zaustavljaju se dok ne pregaze sve pred sobom. U ovoj igri moći i srca su ponos i Evroligaški status. Ovo nije samo igra za bodove, već i za prevlast u gradu ili predgrađu, zavisi iz čije se perspektive gleda, za prestiž, za one koji će sutra hodati uzdignute glave, i one koji će se praviti da ih više zanimaju Hrvati u finalu SP u rukometu.
Partizan je gladan, Partizan je ljut, Partizan je domaćin! A kada je domaćin, Arena postaje mesto gde snovi protivnika idu na spavanje u trećoj četvrtini.
Zvezda ima sve, privatnu državu, privatni košarkaški savez, predsednika saveza koji nikako da se odluči da li je političar, sportski radnik ili samo večiti gost u loži svog privatnog kluba. Svi centri moći su na njenoj strani, ali ne zna ono najvažnije, a to je da je ipak trenutno glavni centar moći noćas spavao u Inđiji na stadionu jer je sportsku halu zaključao privatni gradonačelnik, i ova moć kao lavina, nezaustavljivo grabi ka Novom Sadu. Može li naš “poslednji Mohikanac” među klubovima da kao i ova lavina pregazi sve pred sobom, i nade i ambicije gostiju i nas kojima je ova noć sve učini jednako ponosnima na svoj klub koliko smo i mi ponosni na moć srca i pameti koje trenutno grabi ka blokadama da odblokiraju naše bolje sutra?
Ka tom boljem sutra svakako nas predvodi i naš magistar na klupi. Kada naš tim izađe na teren, jedna stvar je uvek sigurna, na klupi sedi (ali samo do početka utakmice), čovek koji zna šta radi! Željko Obradović nije samo trener, on je institucija, doktor košarke, čovek sa toliko titula da bi mogao da otvori muzej samo sa svojim peharima. U svetu gde treneri dolaze i odlaze kao bauštelci u Nemačkoj-na sezonu, on je neumorni strateg, kao i njegov tim-poslednji Mohikanac srpske košarke jer je jedan od retkih koji vodi klub iz svoje zemlje!
A na drugoj klupi? Pa tu je Janis Sveropulos, Grk. Zvezda se godinama hvali da je “najsrpskiji klub”, ali kada je trebalo da nađu trenera, izgleda da u Srbiji niko nije bio dovoljno “Srpski”. Od većih uspeha možemo mu pripisati osvojenu titulu bez protivnika na terenu. Ali danas kada je protivnik baš tu gde i treba da bude neka se vidi ko na Sport klubu namešta antenu a ko viče “dobro je”.
Napadačka snaga partizana, naš MVP Karlik Džons, kada on krene u prodor izgleda kao Gabor Sagmajster na Dakar reliju, ostavlja pustoš iza sebe i protivnike u prašini. Brz kao uragan, menja ritam igre kao da umesto lopte u rukama drži džojstik. Lopta mu se lepi za prste a protivnici ga prate pogledom kao da su došli na basket u 3D bioskop. Njega će pokušati da čuva Jago Dos Santos, dobar plej objektivno, ali ako je Karlik uragan, onda je Jago blagi povetarac. I zato kada večeras naš uragan upali motore, neka Jago veže pertle i pomoli se Bogu jer se uragan ne pobeđuje kišobranom.
Spoljna linija Partizana ima tandem snova, ili tandem smrti za protivnike, Ife Lundberg i Sterling Braun, kada oni izađu na parket, trojke padaju kao kiša u Sijetlu. Lundberg pogađa iz svih uglova kao da ga je Arhimed lično učio geometriju, a Sterling? Taj šutira kao da mu je obruč veličine bazena, pogodi šta god zamisli. Na drugoj strani, tu su najsrpskiji plejmejkeri, Kodi Miler Mekentajer i Ajzea Kenan. Klub koji se kune u domaću tradiciju, a plejeve bira kao da igra Evroligu iz Teksasa! Ništa protiv stranaca naravno, ali kada se stalno dičiš “srpskim identitetom”, a tvoji kreatori igre zvuče kao sporedni likovi u američkoj akcionoj seriji, nešto se tu ne poklapa… Ipak stub srpstva može da izvuče Nemanja Nedović, ali samo ako mu mama i žena dozvole da igra odbranu.
Možda je ova utakmica prava prilika da naša centarska linija zablista u punom sjaju, Brandon Dejvis i Tajrik Džons jaki kao zemlja protiv Zvezdinih ne baš izrazitih centara, obzirom da Majk Daum neće biti u sastavu, zvezda se oslanja na Bolomboja i Petruševa, jedan snažan ali visinom i tehnikom je više krilo, dok je kod Petruševa obrnuto. Mada ruku na srce Filip igra dobro u poslednjih par utakmica, i sreća njegova pa Lesor više ne igra za crno-bele, tako da sa 92 neće morati da zove policiju, ali neka to bude broj koševa koje će primiti. Mada obzirom da će naš Partizan iz prvog reda bodriti gospođa i mlađani Lesorovići, možda Petrušev ipak potraži spas u 29-om.
Krilnu poziciju našeg tima verno čuva Isak Bonga, kada krene u prodor to je kao da se upali visoki napon, eksplozija, energija, strujni udar na parketu. Naspram njega Nikola Kalinić, nekad više liči na starog transformersa, pucketa i varniči, uglavnom na sudije umesto tamo gde treba. Dok Bonga levitira kroz vazduh i polže loptu kao da je magnet vuče u obruč, Kalinić uglavnom nemoćan pravi grimase i traži objašnjenje od sudija a i od univerzume. Hoće li mu i večeras faca ostati kao da je snimao reklamu za Najk, ili će prespojiti nulu i fazu kada se ka njemu uputi „visoki napon“ crno-belog tima?
Na strani domaćina je pored iskustva, takođe i mladost, jedan od onih koji su se svakako nametnuli je naravno Arijan Lakić, kada on izađe na teren, to nije samo igrač, već elementarna nepogoda. Na prethodnim utakmicama ozbiljno se nametnuo Željku, leteo je po parketu, uklizavao u svaku rupu odbrane, gasio protivničke napade kao vatrogasac u punoj brzini. A onda, kada su pomislili da je samo defanzivna zver, krenule su trojke, precizne, hladnokrvne, kao strelice pikada. I večeras kada se pojavi na parketu, protivnik će se slediti kada shvati da vetar duva samo sa južne strane.
Ne smemo zaboraviti da je tu i Zvezdin Nostradamus poznatiji kao Anđus. Znate kako kažu, kad hoćeš da saznaš istinu, ne slušaj vlast, ne slušaj medije, samo pitaj Dejana Anđusa šta misli i tipuj suprotno. Jer naš omiljeni prorok, čovek sa preciznošću pokvarenog kompasa, opet je predvideo da će Zvezda pregaziti Partizan, i sada svi mi koji verujemo Anđusovim prognozama, mirno spavamo. Nije lako ni njemu, voleo bi da bude verni glasnik crveno-belog tabora, ali ne može jer mu je voljeni tim već godinama u braku sa sistemom a on već dobijao “vaspitne” od Ćokija… Što bi se reklo problemi u raju, malo mi je dva oka za plakanje nad ovom tužnom sudbinom. Svakako neka se proročanstvo ponovo obistini, neka Anđus sanja Zvezdu, a Partizan piše istoriju.
I opet smo tu, još jedan čin večite borbe, gradsko-prigradski derbi u kome, gle čuda, svi putevi, sredstva i simpatije vode ka istoj, dobro poznatoj „ljubimici“. Jer ako njihova miljenica ne pobedi biće suza u kabinetima, ložama, ispred mikrofona, dobro neki u kabinetima već plaču, iz drugih razloga, ali to je druga tema… Kamere će tražiti utešne kadrove, a saopštenja će se već krišom pripremati. A Partizan? Partizan i večeras igra protiv svih protokola i vetrenjača, ali ima ono što niko ne može da kupi: srce koje se ne predaje i veru koju nikakvi papiri ne mogu da obrišu, jer mi smo uz njih, mi smo njihova snaga, i kada svi drugi žele suprotno, jedino je važno ono što je u nama to je crno-belo srce koje kuca jače od svih oluja.
Svi znamo šta nas čeka, da ovo večeras nije samo još jedna utakmica više, ovo je borba inata i ponosa, kao i sudar dva sveta, naizgled sa jednog brda ali sa dva različita univerzuma. Partizan je navikao da gazi kroz blato i sam krči svoj put uvek stisnute pesnice, ovih dana i otvorene šake kao simbol slobode. Partizan nije samo klub, to je životni put, filozfija i ideologija. Partizan je kada padaš ali ustaješ jači, kada te sapliću a ti trčiš brže, kad svi kažu „gotov si“, a ti pokažeš da si tek počeo! Što bi rekli ovi mladi ljudi onomad na Autokomandi:“1914. je ustao Gavrilo, 2024. Princip“ A mi kažemo neka se taj Princip pokaže baš danas. I zato večeras kad zagrmi arena, kad Evroliga zabeleži novi rekord u decibelima, kada lopta poleti u vazduh, neka sa njom odleti i svaka nada protivnika da može pobediti ovu energiju i hemiju koju naš tim ima. Hajde Grobari pokažimo ko smo, verni našem timu, dajmo im podršku kao nikada do sada, jer kakvi budemo danas bićemo zauvek. „Neka bude što biti ne može!“ – P.P.Njegoš
Autor teksta: Marija Andrić
