Fudbaleri Partizana remizirali su u poslednjem kontrolnom meču na pripremama u Turskoj sa poljskom Jagelonijom – 1:1. Poveli su crno-beli spekrakularnim golom Stefana Kovača makazicama, a izjednačio Pululu u drugom delu utakmice, u kojoj je tim Srđana Blagojevića odigrao solidno prvo poluvreme, a zatim naglo popustio u drugih 45 minuta, spasavajući se poraza zahvaljujući sreći i odbranama golmana Aleksandra Jovanovića.
Za razliku od prethodnih kontrolnih mečeva koje ej Partizan dobro otvarao, dolazio do vođstva, a potom upadao u apatiju i probleme, duel sa aktuelnim prvakom Poljske Jagelonijom doneo je obrnuti scenario. Tim Srđana Blagojevića, osakaćen povredama i virusima, dobrano je patio u ranoj fazi.
Pritisnut presingom Poljaka, branio se panično ispred sopstvenog kaznenog prostora, oslanjao na sreću i veštinu golmana Jovanovića, koji je posle 30 sekundi, pošto je rival odigrao akciju iz četiri pasa, odbranio zicer Pululua. Potom bio i koncentrisan prilikom nekoliko udaraca sa disance, te bočnih lopti posle centaršuteva, dajući crno-belima neophodni kiseonik.
Ideja stručnog štaba da nametne stil na kome Blagojević insistira, da lopta u organizaciji krene is poslednje linije, preko centralnih defanzivaca ili, pak, Šćekića i Kovača koji bi se po potrebi spuštali u tu zonu, nije bila izvodljiva. Jer, Partizan je bio u problemima, konstantno u niskoj zoni, pa su prenosne lopte mahom bile panične i pogrešne, a i kada bi Poljaci popustili sa pritiskom, pas je već na sredini terena vraćan unazad, na šta je trener konstantno skretao pažnju, insistirajući na boljim rešenjima.
U toj ranoj fazi nije bilo moguće ni doneti loptu do poslednje trećine, jer je Jagelonija dobro stajala u polju, primoravajući crno-bele na greške, da bi se rival potom stuštio u tranziciju, stvarajući višak mahom na levoj strani Partizanove odbrane.
I, potrajalo je sve do 21. minuta kada su crno-beli prvi put došli do zone za udarac ili centarešut, odakle je Trifunović poslao dobru loptu u kazneni prostor, a Stefan Kovač iskoristio nešto slabiji prijem sa igračem na leđima da pokuša makazicama i – uspeo je. Bio je to lep gol, iako ne tako snažan udarac, no, precizan, u malu mrežu – 1:0.
Pogotak kao da je donekle presekao i do tada dominante Poljake, koji su, kako je vreme odmicalo, izgubili na žustrini, dopuštajući sebi da uđu u Partizanov nešto sporiji ritam i kontrolu koja se mahom odvijala u srednjoj zoni terena.
Crno-beli nisu žurili, tražili su prostore kada bi Jagelonija izašla malo više na suprotnu polovinu, dok Poljaci više nisu iznalazili tako kvalitetna rešenja pred golom Jovanovića, niti su delovali uverljivo kao na početku utakmice.
Dobrih 15-tak minuta borba se vodila u srednjoj zoni, sa čestim greškama, promenama poseda na obe strane, uz tek jednu solidnu akciju poljskog tima i pokušaj glavom, koji je amortizovala podloga, jer udarac nije bio najbolji.
To je ujedno bila i poslednja akcija u prvih 45 minuta vredna pomena…
U nastavku Jagelonija je bila bolji, konkretniji tim na terenu, sa mnogo više opasnijih napada i prilika za gol, na koje crno-beli naprosto nisu imali odgovor.
Već posle pet minuta (50. minut), Poljaci su izjednačili posle greške Filipovića, koji je izašao sa pozicije na Hansena, ispao, a potom je pomenuti igrač odigrao pas upravo u “rupu” koja se stvorila za Pululua čliji udarac u prvi ugao, pod samu prečku, Jovanović nije mogao da brani – 1:1.
Bio je to samo nagoveštaj naleta Jagelonije, koja je u minutima posle izjednačenja vezala nekoliko opasnih akcija, napada u kojima je gol Partizana “visio u vazduhu”. Pululu je u tim momentima bio nerešiva enigma za crno-bele, kao uostalom od početka utakmice, jer je prvo istrčao kontru od 70 metara i uposlio Imaza, koga je Kovač u poslednjem momentu sprečio da preokrene rezultata. Minut kasnije Pululu je pokušao i sa distance – bez uspeha.
Da se neko u Jageloninjji ozbiljno bavio skautingom Partizana svedoči i činjenica da su Poljaci od početka meča “isekli” i Natha i Nikolića, dva najkreativnija igrača tima iz Humske. Potom Kalulua, ne dozvoljavajući da dođe do prostora gde bi iskoristio brzinu i eventualno napravio problem. Uz navedeno, u drugom delu su ofanzivni fokus sa leve, prebacili na desnu stranu Partizanove odbrane, koristeći činjenicu da Janković nije desni bek, već vezista i opredeljenje struke da m ladi igrač često ulazi u centralni deo terena sa te pozicije.
Nekoliko minuta zatišja omogućilo je Partizanu da predahne, ali bez ozbiljnog napada i pokušaja ka golu Jagelonije, a zatim su Poljaci ponovo pritisli u talasima i to počevši od zicera Hansena, koji je promašio zicer glavom sa tri metra.
Nastavilo se akcijom Mutinja i Imaza, čiji udarac je pogodio stativum ali to nije bilo najgore što se desilo crno-belima u pomenutom napadu, jer se upravo tada povredio i Mihajlo Ilić, primoran da posle toga napusti teren.
Kubicki je takođe dospeo u poziciju da matira Jovanovića, no golman je i u tom 80, a i minut kasnije u susretu oči u oči sa Imazom, oba puta izašao kao pobednik.
Partizan je teško patio u tim momentima, delovao je kao tim koji nema daha, snage da igra u visokom ritmu, samim tim ni da uzvrati ili se makar odupre Jageloniji. Blagojević je u smiraju počeo sa izmenama, pokušavajući koliko-toliko dsa zadrži ritam i eventualno profitira u jasnoj želji Poljaka da pobede, međutim, promene rezultata nije bilo do kraja.
Crno-beli se posle 15 dana rada u Turskoj vraćaju sutra u Beograd, a naredne subote, 1. februara, dočekuju Spartrak iz Subotice, u nastavku takmičenja u Superligi.
Originalni članak: Telegraf.rs
