Dolazimo svaki meč iz Mađarske i vraćamo se odmah po završetku. Malo je teško, ali je velika satisfakcija
Skoro tri sata pre početka meča, fantastična četvoročlana ekipa – dva roditelja i deteta, sa ushićenjem je posmatrala ulaze u Beogradsku arenu. Da se utakmica igrala pre 30 godina, verovatno bi im nestalo filma u fotoaparatu od silnih fotografija. Budući naraštaji su non – stop ponavljali „crno-beli“, ali sa čudnim akcentom, a prosta metoda – razgovor, je utvrdila da brend Partizana privlači i inostrane navijače.
Ja sam Marti (36), a ovo je moj sin – najveći navijač Partizana. Trenutno gledamo utakmicu zajedno sa prijateljima iz Mađarske.
Da detence stvarno opravdava ulogu najvatrenije pristalice crno-belih govori i sledeća činjenica.
– Ovo nam je šesta utakmica, pet smo odgledali prošle sezone, a ove nam je prva. Dolazimo svaki meč iz Mađarske i vraćamo se odmah po završetku. Malo je teško, ali je velika satisfakcija.
Na pitanje – „šta nedostaje crno-belima“, Marti je uz uzdah odgovorio : „Sjajno, ali teško pitanje“, pa je zastao i podelio utiske.
– Mislim da smo dosta šansi propustili u prethodnim utakmicama, sve su bile na jednu loptu. Moramo imati više samopouzdanja – zaključio je verni navijač iz susedne nam države.
Originalni tekst Sportski žurnal.rs
