Dogovor koji je obeležio Partizanovu prethodnu sezonu: ukoliko crno-beli osvoje duplu krunu, šampionski pehar će da podigne – Saša Ilić, trofej namenjen osvajaču Kupa Srbije – Miroslav Vulićević!
Scenario iz najlepših snova, u godini za pamćenje, pretočen je u realnost, iako su samo najokoreliji optimisti verovali u njegovo ostvarenje. Slavljenička pesma u Humskoj, puta – dva, za leptiriće u srcima navijača i s ponosom ispijen šampanjac! Miroslav Vulićević, u odsustvu Saše Ilića vođa Parnog valjka („Svi smo mi samo nosači trake, samo je Sale kapiten”), na pitanje da li je u sezoni na vidiku moguća identična dominacija branioca trofeja, kao iz topa odgovara: –
Potpisujem reprizu! Kako drugačije? Normalno, odmah! Setite se, proletos rekoh: nek’ odluči poslednje kolo. Ne bih imao ništa protiv da i sada bude tako, naravno – da sve bude u našim rukama – kaže provereni defanzivac, „tata-mata” uz desnu aut-liniju.
Partizan je uspeo da sačuva ekipu: napustio ga je, za sada, jedino Nikola Milenković, pre nekoliko dana spektakularno predstavljen u italijanskoj Fjorentini.
Da se ne lažemo, to što smo ostali na okupu – veliki plus. Poznajemo se, znate kroz šta smo sve prošli prošle sezone na putu ka trofejima. Nikola Milenković, iako mlad, mnogo nam je značio, ali su Lazar Ćirković i Nemanja Miletić, novajlija iz Vesterloa, takođe kvalitetni igrači. Priključio nam se i Sejduba Suma, po onome što smo čuli – fudbaler koji pravi razliku.
Crno-beli su, po okončanju šampionske sezone, neočekivano ostali bez kreatora velikog uspeha – Marka Nikolića, sada na klupi mađarskog Videotona. Novi šef struke je – Miroslav Đukić.
Đukić je, kao što i sam često ističe, zadržao sve dobre stvari iz prethodnog perioda i naredio još jači presing. Verujem da je to formula za novu žetvu trofeja. Jedan od najboljih libera koje je Srbija ikad iznedrila veliku pažnju poklanja igri u defanzivi.
To je, pak, polje u kojem Vulićević pliva k’o riba u vodi. Jedino novo lice u odbrambenoj četvorci, bar na prijateljskim utakmicama i na evropskoj premijeri protiv Budućnosti, bio je Lazar Ćirković.
Ćirković je već tri godine u Partizanu, jedno vreme nije bio u prvom planu, ne ulazim u razloge… Dobro se poznajemo, ima fudbalsku inteligenciju, neće da bude problema.
Partizanova udarna snaga – ofanziva: kreativni vezni red i ubojiti tandem napadača – Uroš Đurđević – Leonardo da Silva Souza, najefikasniji u istoriji kluba iz Humske.
Očekujem da Đurđević i Leonardo nastave kao i u prošloj sezoni, da ostanu – neuhvatljivi. Uroš je bio na Evropskom prvenstvu za mlade, Leo je kasnio na pripreme, ali poseduju kvalitet da budu ponovo pravi.
Slika za nezaborav desnog beka zavidne igračke reputacije u ovdašnjem fudbalu: u Nišu, ključnom gostovanju u kreiranju titule, po ostvarenoj pobedi u sevdahu, na tribini, među najvatrenijim navijačima.
Očekujem još više publike na Partizanovim utakmicama, iako je u poslednjih nekoliko prolećnih kola zavidan broj gledalaca dolazio na stadion. Posle pauze, narod se uželeo fudbala, ako hoćete – ne tako lošeg kvaliteta kako neki pričaju. Verujem da ćemo da imamo veliku podršku već od jesenje premijere protiv Mačve, Grobari su naš značajan adut.
Fudbaler koji u prste poznaje Super ligu, za kraj, sumira crno-belu „fontanu želja” u sezoni 2017/18: – Partizanovo se zna:
odbrana duple krune i plasman u Ligu šampiona. Titule i kupove već sam osvajao, učešće u najelitnijem klupskom takmičenju Starog kontinenta predstavljalo bi šlag na tortu.
Miroslav Vulićević, kao čovek – „par ekselans”, kao fudbaler – dovoljno je reći – kapiten Partizana, sudeći po prezentovanom – spreman je da živi nastavak crno-bele bajke!
Zvezda je više promenila tim Zanimljivo je kako Miroslav Vulićević vidi nov izgled večitog rivala i tradicionalnu borbu za epitet najboljeg u Srbiji:
Crvena zvezda je više od nas promenila tim, dovela mnogo igrača, ali sačekajmo 1. septembar i kraj prelaznog roka tad će više moći da se kazuje o kvalitetu i šansama u sezoni. Gledam u Saleta kao u živu legendu Saša Ilić (Partizan) i Nenad Milijaš (Crvena zvezda) – stari asovi neponovljivog šmeka i ličnosti kao dar za neba za mlade igrače, željne da stasaju pod njihovim patronatom. – I ja u Saleta, iako su mi 32, gledam kao u živu legendu! Mladi, ukoliko hoće, mogu mnogo da nauče od njega,mudro zbori Miroslav Vulićević, čini se u ovdašnjem fudbalu, po iskustvu, najbliži pomenutom dvojcu.
Možda Zemun i Mačva bljesnu Kapiten Partizana smatra da novajlije u eliti:
Mačva i Zemun, poseduju veći kvalitet nego da se samo jedno leto zadrže u Super ligi: – Novajlije obično bljesnu, naročito u prvom delu sezone. Razlog – uigranost, motiv. Zemun je klub lepe tradicije, Šapčani su se furiozno plasirali u krem društvo srpskog fudbala – smatra Vulićević.
Sportski žurnal
