Da, sada smo možda dobili i odgovore koji su se naslućivali. Partizan nije više ni blizu tim koji može da zapreti ekipama srednjeg ranga u evropskom fudbalu. Čim naleti na klub sa uređenim sistemom, dobije takve šamare, od kojih će obrazi brideti u narednim godinama.
Ali se ne pamti da je za manje od godinu dana na dva evropska gostovanja zaredom primao šest golova. Dakle, za 180 minuta igre, crno-beli su 11 puta vadili loptu iz mreže. Što govori, lekcija nije naučena posle Nordsjelanda. Iako je Stanojević upozoravao pre nekoliko dana da ovo može vrlo lako da se dogodi, uzalud. Opet, Partizan ne sme po svom pedigreu da dozvoli ovakve situacije i maltene sebe stavi u rang sa timovima sa Farskih Ostrva, Islanda, Litvanije…
S obzirom da mu je vrlo verovatno naredni rival švajcarski Lugano, koji je na svom terenu namučio Fenerbahče i u prvih 15 minuta iskoristio nesnalaženje na novu podlogu turske ekipe i spakovao mu gol, ali su izabranici Žožea Murinja posle pokazali klasu, jasno je da ništa bolje neće biti ni Partizanu, ukoliko ne dođe do drastičnih promena.
Osim toga, to je pokazatelj i u kakvom stanju je zapravo klub u Humskoj. Menjaju se treneri i igrači, a ista lica ostaju u svojim kancelarijama, ubeđena da rade odličan posao. I zaista ga rade. Ali na rušenju imidža crno-belog velikana…
No, nisu to jedine brige za Partizan. Sećamo se promocije Aleksandra Stanojevića, na kojoj je najavljivao da će se prvo pozabaviti odbranom koja je bila veliki problem prošle sezone. Doveo je četiri nova igrača, ali je video iskusni stručnjak da je pred njim rudarski posao. A i još je rano suditi o novajlijama, pošto je jedino Nihad Mujakić dobio pravu šansu. Ali, svakako, daleko je to od kvaliteta koji zapravo treba crno-belima, da se ne lažemo… Ipak, okolnosti su trenutno takve i na njih navijači treba da se naviknu.
Međutim, mnogo veće su one trkačke prirode. Prosto rečeno – Parni valjak je spor. Nema, prvo u sredini, igrača koji će da preore teren u sredini terena. Takvi su bili Belić, Zdjelar, Everton… U taj profil bi mogao da se uklopi Mateja Stjepanović, ali nikako da dobijemo jasnu sliku zašto stručni štab ne želi da mu pruži veću šansu.
Čeka se i od početka prelaznog roka ta famozna “osmica”, koja je bila namenjena Ifetu Đakovcu, ali kako je čitav posao “pukao”, sve je to ostavilo posledice na sam igrački kadar, pošto problem i dalje nije rešen. Pominje se dolazak Leonarda Lopeza, ali je sve to i dalje na dugačkom štapu, međutim, nema sumnje da bi vezista Serkl Briža podigao kvalitet Partizana. Pogotovo u trkačkom smislu.
I, nije tu kraj. Možda i nije realno da crno-beli opet menjaju čitav tim, ali pred Stanojevićem je i pedagoški zadatak. Da, još jedno krilo sjajnih motoričkih sposobnosti mora da stigne u Humsku, tu nema dileme, a to nije sve. Naime, Jung Džun Goh je u evidentnom padu, ne pruža partije koje se očekuju od njega i ne isplaćuje ni delić od uloženih 1.200.000 evra. Evidentno kuburi sa fizičkom spremom, a period adaptacije je prošao tokom proleća i kada se očekivalo da bude vođa tima, desilo se sve kontra.
Znak pitanja se nikada nije skidao ni sa Ksandera Severine. Kada hoće, deluje zaista moćno i nezaustavljivo, iako ima određene nedostatke, ali je zapravo jedan od retkih koji može da igra taj “evropski” fudbal. Tačnije, da odgovori njegovim zahtevima. Problem nastaje što uglavnom deluje odsutno, ne pomaže u defanzivnim zadacima i ne koristi prostor u napadu kada mu se otvori prilika da “pregazi” svog čuvara. Pa zato Partizan od njega često ne dobija ništa-
Moraće Stanojević nekako da podigne moral igračima, čiji govor tela nije nimalo obećavajući. Uvideo je odmah to posle utakmice sa Napretkom, a potvrdu dobio protiv Dinama. Ovim tempom, u Superligi može da zaboravi na borbu za titulu, a u Evropi… Pa da bude srećan da mu se ne ponove Lublin i Farum…
Originalni članak: Meridian sport.rs
